Alkalni i zemnoalkalni metali predstavljaju dve grupe veoma sličnih elemenata. Sličnost se ogleda ne samo u pogledu fizičkih svojstava, već i u hemijskom ponašanju. Sa hemijske tačke gledišta ovi elementi su izraziti metali. Svi pokazuju bazna svojstva, izuzev berilijuma koji je amfoteran.

Elementi 11. grupe su bakar, srebro i zlato. Osnovna karakteristika elemenata ove grupe je njihova mala reaktivnost. Reaktivnost opada u grupi od bakra ka zlatu. Ovi elementi se zbog male reaktivnosti mogu naći u prirodi u elementarnom stanju u veoma malim količinama, zbog čega im je cena visoka. Pošto su slabo reaktivni i skupi, elementi 11. grupe se nazivaju plemeniti metali.

Metali 12. grupe, cink, kadmijum i živa, su poslednji u nizu d-elemenata kod kojih se završava popunjavanje odgovarajućih d-orbitala elektronima. Pošto su im potpuno popunjene elektronima i d- i s-orbitale, imaju znatno niže temperature topljenja i ključanja od ostalih d-metala, a živa je jedini metal koji je tečan na sobnoj temperaturi. U hemijskom pogledu, cink je amfoteran, a kadmijum i živa su isključivo bazni.

Razmatrana su fizička i hemijska svojstva aluminijuma koji spade u p-metale. Nadalje su date su uvodne napomene o d-metalima. Opisan je po jedan predstavnik 6. (hrom) i 7. grupe (mangan). S obzirom da je za d-metale karaktetristično da grade jedinjenja sa različitim oksidacionim brojevima, veća pažnja posvećena je stabinosti i kiselo-baznim svojstvima jedinjenja različitih oksidacionih brojeva.

Obrađeni su elementi 14. grupe PSE (ugljenik, silicijum, kalaj i olovo), alotropske modifikacije i karakteristična jedinjenja. Poseban akcenat je stavljen na okside. I ovde se duž grupe, sa porastom atomskog broja, može pratiti porast metalnog karaktera elemenata. Kod metala je veća pažnja posvećena njihovoj reaktivnosti, naričito reakcijama sa kiselinama i bazama.