U ovom poglavlju su analizirane mere agrarne politike koje predstavljaju sistem mera koji čini sastavni deo opšte ekonomske politike zemlje. Mere agrarne poltike preduzima država, kao i drugi nosioci agrarne politike u cilju unapređenja razvoja agrarnog sektora. Ovim poglavljem detaljno je sagledana klasifikacija mera agrarne poltike, a s obzirom na prirodu, vrste i značaj konkretnih mera ili instrumenata agrarne politike, uobičajeno je da se one razvrstavaju u sledeće tri grupe: mere za regulisanje posedovnih odnosa, odnosno mere iz domena zemljišne politike, ekonomske mere agrarne politike i organizaciono-institucionalne mere.

U ovom poglavlju su analizirani pojam i ciljevi agrarne politike, kao i razlozi za državnu intervenciju u poljoprivredi. S obzirom da specifičnosti poljoprivredne proizvodnje i osetljivost na brojne faktore, odnosno neravnopravan položaj agrarnog sektora u odnosu na ostale privredne delatnosti, nameće neophodnost državne intervencije u poljoprivredi, ovo poglavlje detaljno analizira razloge za intervenciju države u sektoru poljoprivrede putem mera agrarne politike.

Predavanje je namenjeno studentima filozofije i komparativne književnosti. Cilj predmeta je osposobljavanje studenata da samostalno promišljaju estetičke i poietičke teme. Nakon kursa Estetika 2 studenti su upoznati sa ključnim estetičkim učenjima od 19. veka do savremenog doba. Predmet obuhvata Hegelovu, Ničeovu, Hartmanovu i Sartrovu estetičku koncepciju.

Primena uzoraka u reviziji predstavlja jednu od glavnih tehnika koja omogućuje revizoru da u ograničenim vremenskim okvirima formira mišljenje koje korespondira sa kvalitetom finansijskih izveštaja.

Predavanje je namenjeno studentima medijskih studija. Cilj predmeta je osposobljavanje studenata da samostalno promišljaju estetičke i poietičke teme. Nakon kursa Estetika studenti su upoznati sa ključnim estetičkim učenjima od antičkog do savremenog doba. Predmet obuhvata Platonovu, Aristotelovu, Kantovu, Šilerovu, Hegelovu, Ničeovu i Hartmanovu estetičku koncepciju.