Gotovo sve organizacije u nekoj formi koriste kompjutere za obradu računovodstvenih informacija. Stepen primene varira od jedne ili dve samostalne aplikacije (kao na primer, fakturisanje i obračun zarada), do mnoštva aplikacija koje su potpuno integrisane u sistem kompjuterskog vođenja dvojnog knjigovodstva, uključujući i generisanje finansijskih izveštaja po potrebi. I pored razlika, određena pitanja kojih revizor treba biti svestan su zajednička za većinu informatičkih okruženja. To su: decentralizacija obrade i skladištenja podataka, problemi u praćenju revizijskog traga, kao i lakoća pristupa podacima i programima. Osim toga, prilikom razmatranja kompjuterske obrade računovodstvenih podataka, treba naglasiti i osnovne karakteristike ovih procesa, a to su: konzistentnost izvođenja operacija, detaljnost zapisa, ugrađene programske kontrole i istovremenost evidentiranja transakcija na više računa i u više datoteka.
U kompjuterske sisteme većine klijenata uvedene su računarske mreže što dozvoljava distribuiranu obradu na lokalnim terminalima. U ovim okruženjima, problemi koji se tiču obrade i skladištenja računovodstvenih podataka mogu biti značajno drugačiji od onih gde je prisutna centralna obrada. Naime, u distribuiranim sistemima postoji potencijalna opasnost da će lokalna obrada biti izvršavana mimo standardnih kontrola koji se uvode iz centra.
Kompjuterska obrada podataka polako, ali nepovratno, dovodi do evolucije medijuma koji se javljaju kao nosioci podataka i informacija; to znači da promenu doživljava i jedan od glavnih predmeta rada revizora - dokumentacija klijenta. Postepeno se sužava obim papirnih dokumenata kao nosilaca podataka koji su neposredno omogućavali da revizor kontroliše odnosno rekonstruiše revizijski trag. U širem kontekstu u problem gubitka revizijskog traga treba uvrstiti i činjenicu da se podaci i informacije o transakcijama u uslovima kompjuterske obrade podataka mogu menjati bez fizičkog traga. 
Kompjuterskim programima i podacima je često moguće pristupiti kroz kompjutere koji se nalaze na udaljenim lokacijama. Shodno tome, u odsustvu adekvatnih kontrola javlja se  povećan potencijalni rizik od neovlašćenog pristupa i izmene podataka i programa od strane osoba unutar i izvan preduzeća. Osim toga povećana je i opasnost da kompjuterski programi i računovodstveni podaci budu izloženi aktivnostima hakera i zaraženi kompjuterskim virusom.
Što se tiče konzistentnosti izvođenja operacija tiče, kompjuteri imaju repetitivne i matematičke sposobnosti koje nisu svojstvene čoveku - oni izvode operacije uvek na način na koji su programirane. Ako su korektno programirani, kompjuterizovani računovodstveni sistemi su mnogo pouzdaniji od manuelnih. To omogućuje revizoru da stekne poverenje u ispravnost računovodstvenih podataka na osnovu manjeg obima revizijskih testova nego kod manuelnih sistema. Revizor takođe treba da bude svestan potencijalne opasnosti da kompjuter može biti programiran da u specifičnim uslovima obradi transakcije na nerutinski način, dok sve druge transakcije procesira korektno. Zbog toga je neophodno nadgledanje rada programera i testiranje kompjuterskih programa. Ako program greši, greška je velika.
Osim toga, kompjuteri imaju sposobnost održavanja detaljnijih i aktuelnijih zapisa, na primer, detaljnih lager lista zaliha po proizvodima i slično Do ovih detaljnijih podataka kao i sumarnih prikaza je po potrebi moguće lako doći. Ova mogućnost je od velikog značaja za revizore pri izvođenju kontrolnih i suštinskih testova.
Priroda kompjuterske obrade omogućuje internim kontrolama da budu ugrađene u kompjuterski sistem klijenta. U današnjim uslovima, značajan deo sistema internih kontrola je ugrađen u informacioni sistem. Tako, na primer, računar sprečava da se kod knjiženja strane duguje i potražuje ne slažu, da se može obrisati konto na kojem postoje knjiženja, da se knjiži izlaz robe po zalihama koji nije vrednovan po metodi prosečne cene i slično.
Osim toga, mogućnosti kompjutera mogu biti iskorišćene za istovremeno knjiženje transakcija u različitim evidencijama. Na primer, ukoliko se jedna nabavka unese u kompjuter, poslovni događaj će se automatski evidentirati u dnevniku, glavnoj knjizi, magacijskoj evidenciji materijala, analitičkoj evidenciji dobavljača i knjizi ulaznih faktura.