Agregacioni algoritam može biti konstruisan tako da, osim samog izračunavanja date agregacijske funkcije, obavlja i druge funkcionalnosti, kao što je na primer pronalaženje stabla za rutiranje. Primer takvog algoritma je algoritam dajdžest difjužn koji određuje maksimalnu vrednost merenja u mreži i, u procesu agregacije, određuje i stablo za rutiranje.  

Algoritam definiše format poruka od tri polja, koje čvorovi, nakon odgovarajuće inicijalizacije, iterativno ažuriraju, nakon svake razmene sa svojim susedima. Umesto toga, svaki čvor razmenjuje poruke sa svim svojim susedima.  Algoritam definiše format poruka od tri polja, koje čvorovi, nakon odgovarajuće inicijalizacije, iterativno ažuriraju, nakon svake razmene sa svojim susedima. Format poruka je em i, es i, i ha i, pri čemu je em i trenutna procena maksimalne vrednosti u mreži, na čvoru i, es i je trenutna procena izvora maksimuma u mreži, na čvoru  i, i ha i je  trenutna procena udaljenosti čvora i od izvora maksimuma, na čvoru i.

Pod izvorom maksimuma (na engleskom, sors) podrazumeva se čvor koji je izmerio maksimalnu vrednost u mreži. Tokom iteracija, svaki čvor ažurira izvor maksimuma i istovremeno procenjuje svoju udaljenost, odnosno “visinu“ (na engleskom hajt), od izvora maksimuma. Neka je vrednost merenja čvora i označena sa ve i. Takođe, neka je skup suseda čvora  u mreži označen sa O i; to su čvorovi sa kojima čvor  razmenjuje poruke tokom algoritma. Koraci algoritma se onda mogu definisati na sledeći način: