Kombinujuća funkcija  definiše način na koji se informacija iz parcijalnih rezultata obrađuje i združuje na unutrašnjim čvorovima mreže tokom procesa agregacije. Ova funkcija nasleđuje broj polja od inicirajuće funkcije, a konstruiše se posebno za svaki agregacioni upit. Ukoliko izlaz inicirajuće funkcije ima dva polja, kombinujuća funkcija – u ovom slučaju mapa,  mora sadržati dve podfunkcije – za svako polje agregata po jednu. Drugim rečima, kombinovanje agregata se vrši nezavisno po svakom polju, koliko god da je polja u agregatu. 
Ulaz kombinujuće funkcije može biti proizvoljan broj parcijalnih rezultata. Najmanji broj ulaza je jedan, što se dešava u slučaju da roditeljski čvor ima samo jedno dete. Kombinujuća funkcija tada vraća ulaz nepromenjen. Najveći broj ulaza kombinujuće funkcije na zadatoj mreži, jednak je broju dece čvora sa najvećim brojem dece (uvećanom za jedan, ukoliko vrednost merenja ovog čvora takođe učestvuje u agregaciji, tj. ukoliko zadovoljava agregacioni uslov).

Svaki unutrašnji čvor mreže najpre čeka da primi parcijalne rezultate od sve svoje dece. Ukoliko vrednost čvora  zadovoljava uslove upita, putem kombinujuće funkcije, vrednosti agregata dece se kombinuju sa sopstvenim izlazom inicirajuće funkcije  (važno je napomenuti da se vrednosti  ne prosleđuju samostalno, kao u slučaju čvorova – listova, već se isključivo kombinuju sa vrednostima drugih parcijalnih rezultata). Za unutrašnji čvor ka, koji ima de dece ( pri čemu de može biti jedan ili više), i čije merenje učestvuje u agregaciji, parcijalni rezultat se određuje prema prvoj formuli na slajdu, gde su pe 1 do pe de parcijalni agregati dece čvora ka.

Ukoliko čvor ka  ne ispunjava zadati uslov i njegovo merenje ne učestvuje u agregaciji, njegov parcijalni agregat se izračunava samo na osnovu vrednosti parcijalnih rezultata dece, kako je prikazano poslednjom formulom.