Topologija senzorske mreže u velikoj meri zavisi od namene mreže. Na primer, kod senzorskih mreža tipa BAN (to jest bodi eria netvork), senzori se postavljaju direktno na ljudsko telo sa ciljem neposrednog praćenja fizioloških parametara, kao što su disanje, otkucaji srca i drugo. Slično, kod PAN (to jest personal eria netvork) mreža, senzori se mogu nalaziti kako na ljudskom telu tako i u njegovoj neposrednoj blizini. Kod oba navedena tipa mreže, maksimalna udaljenost između senzorskih čvorova mreže iznosi svega nekoliko metara, te je topologija zvezde sa sinkom kao centralnim čvorom prirodan izbor. Sa druge strane, ukoliko se radi o primenama u kućnoj automatizaciji, bolje rešenje predstavljaju meš topologije koje su energetski efikasnije i koje imaju mogućnost ostvarivanja alternativnih putanja kada neki link zakaže. 

Ukoliko se radi o praćenju kvaliteta vazduha u gradskoj sredini, kao što su na primer koncentracija polena i aerozagađenje, oblast koju senzorska mreža pokriva je daleko veća, i udaljenost između senzorskih čvorova može iznositi i nekoliko desetina kilometara. Kod takvih mreža, topologija zvezde nije ostvariva, budući da bi direktne komunikacije sa centralnim čvorom trošile previše snage. Topologija mreže u ovakvim primenama je najčešće klasterizovana, sa više klastera čiji centri imaju ulogu odredišnih čvorova za senzore koji su odgovarajućem klasteru pridruženi.