Prvi korak – postavljanje senzora može se vršiti na dva načina:
planskim postavljanjem, i ad-hok postavljanjem.

Kod planskog postavljanja, buduća lokacija senzora određuje se, odnosno, planira unapred (pre samog postavljanja). Plansko postavljanje se vrlo često praktikuje u primenama kao što su pametne kuće, pametne zgrade, i slično, kada su lokacije senzora i aktuatora obuhvaćene detaljnim planom izgradnje objekta. Takođe, kada se senzori napajaju iz elektrodistributivne mreže, a ne baterijski, lokacija postavljanja mora biti unapred planirana. U pametnim gradovima, u primenama kao što je pametno osvetljenje, senzori (na primer senzori osvetljaja ili detekcije prisustva) se takođe često planski postavljaju. 

Drugi način postavljanja senzora je ad-hok, odnosno nasumično postavljanje. Primeri ad-hok postavljanja su bežična pametna brojila, pametna poljoprivreda, logistika, industrijski IoT i dr. Posebna vrsta ad-hok postavljanja je kada se senzorska mreža koristi na opasnim i nepristupačnim mestima, kao što je područje vulkana ili ratna zona. U takvim slučajevima senzorski čvorovi se izbacuju iz aviona, helikoptera, ili dronova, te je krajnja konfiguracija senzorske mreže potpuno slučajna.