Kod ovakvog pristupa javlja se problem rutiranja, odnosno pronalaženja najkraćih putanja od svakog čvora do bazne stanice ili između svaka dva čvora. Radi prosleđivanja podataka i identifikacije najkraćih, to jest najbržih putanja, potrebno je da čvorovi komuniciraju i međusobno, a ne samo sa baznom stanicom, kao i da međusobno sarađuju. Ovaj problem se dalje usložnjava u mrežama koje koriste djuti sajkl, kako bi čuvale energiju, jer se van djuti sajkl perioda radio moduli isključuju. Kao posledica, tokom takvih perioda senzorski čvor ne može primati poruke od svojih suseda niti može služiti kao relej za druge senzore.
Kao rešenje navedenog problema, koriste se vejk ap on dimend strategije, ili dabl ju o ti. Kod ovakvih strategija, senzorski čvorovi imaju dabl ju o ti triger komponentu koja je uvek uključena i koja troši vrlo malo energije. Kada ova komponenta detektuje prisustvo radio signala, ona šalje poziv za buđenje glavnom radio modulu putem hardverskog prekida. Druga strategija je adaptivan djuti sajkl, pri kojem se djuti sajkl po čvorovima pomera u vremenu tako da je u svakom trenutku obezbeđeno da budni čvorovi mogu opslužiti mrežu.