Grafik na slajdu prikazuje kako se menjaju vrednosti prijemne, predajne, i ukupne snage sa porastom broja repetitora , za parametre prenosa iz prethodnog primera,  to jest za predajnu snagu od 100 milivata i prijemnu snagu od 10 milivata. Sa slike se može uočiti da kriva ukupne snage, označena crvenom bojom, dostiže minimum za en jednako 2 (u ovoj tački je crvena kriva najniža). To je dakle optimalan broj repetitora, što je u saglasju i sa izračunatom vrednošću za en zvezda iz prethodnog primera, koja iznosi 2.16. 

U odnosu na singl-hop prenos, to jest prenos bez repetitora koji se na grafiku očitava za en jednako nula, potrošnja snage se smanjila i stepen korisnosti mreže se povećao, po ceni dodatnih transivera i senzora. Ovaj dodatni hardverski trošak je zanemariv u poređenju sa troškovima instalacije i zamene koji mogu dostizati i do 10 puta veće vrednosti u odnosu na hardverska ulaganja. Drugim rečima, produženje radnog veka mreže za zadatu tehnologiju čuvanja energije će i više nego nadomestiti trošak koji iziskuje dodatni hardver.  Sa druge strane, ako dug radni vek mreže nije prioritet, onda će ulaganja u čuvanje energije biti preorijentisana na jeftinije tehnologije.