Maksimum i minimum. Ove agregacijske funkcije nalaze maksimalnu, odnosno minimalnu vrednost po svim senzorskim merenjima koja učestvuju u agregaciji, i tu vrednost dostavljaju krajnjem odredištu (aplikaciji, to jest korisniku agregacionog upita). U nekim primenama od interesa je da se, osim same vrednosti, pošalje i identitet senzorskog čvora, odnosno lokacija u mreži na kojoj je ta vrednost izmerena. Primeri takvih aplikacija su detekcija šumskih požara, monitoring kritične infrastrukture, i druge. 
Srednja vrednost. Kod srednje vrednosti izračunava se aritmetička sredina svih izmerenih vrednosti u mreži, a moguće je i selektivno učešće senzorskih merenja (na primer, od praktičnog značaja može biti određivanje srednje vrednosti svih merenja koja su iznad zadatog praga). Ova agregacijska funkcija primenjuje se kada se traži statističko usrednjavanje u cilju otklanjanja šuma ili kod izračunavanja disperzije skupa merenja.  
Brojač. Agregacijska funkcija brojač prebrojava senzorska merenja koja ispunjavaju određeni uslov; ukoliko je uslov prazan, funkcija vraća broj aktivnih senzora u mreži. Primeri primena su prebrojavanje lokacija u mreži na kojima su izmerene vrednosti iznad, odnosno ispod kritičnih, prebrojavanje senzora kod kojih je nivo baterije nizak, i tako dalje. 
Mod i ka najčešćih vrednosti. Mod je agregacijska funkcija koja nalazi najčešću vrednost u skupu diskretnih senzorskih merenja, odnosno opseg vrednosti u kojem se nalazi najveći broj očitanih vrednosti kod kontinualnih senzorskih merenja. Kada se traži detaljnija informacija ovog tipa, mod funkcija se uopštava na ka prvih najčešćih vrednosti, gde je ka unapred zadato. 
Brojač različitih vrednosti. Za razliku od klasičnog brojača koji se uvećava svaki put kada se naiđe na senzorsko merenje koje ispunjava određeni uslov, ova agregacijska funkcija se uvećava kada se naiđe na vrednost merenja koje nema u skupu do tada opserviranih vrednosti. Može se, umesto na tačne vrednosti, primenjivati i na opsege merenja, u kom slučaju se onda posmatra broj različitih opsega u koje upada makar jedna izmerena vrednost.  Primena ove funkcije je da opiše stepen različitosti u fenomenu koji se prati senzorskom mrežom: ukoliko su sva merenja približno jednaka, funkcija će vratiti nisku vrednost, dok će vraćena vrednost funkcije biti visoka u slučajevima kada posmatrani fenomen ispoljava vremensku ili prostornu različitost.       
Medijana i pe-kvantili. Medijana je agregacijska funkcija koja vraća vrednost merenja koje se nalazi tačno u sredini niza izmerenih vrednosti poređanih u rastućem poretku. Često se primenjuje umesto srednje vrednosti u situacijama kada se u skupu merenja očekuju autlajeri koji bi dali lažno visoku ili lažno nisku srednju vrednost računatu putem aritmetičke sredine. Kvantili predstavljaju uopštenje medijane, tako što se kod pe-kvantila (npr. pe=0.75) traži prva vrednost koja je veća od frakcije pe izmerenih vrednosti; na primer, u skupu merenja {1, 2, 2, 3, 3, 3, 4, 5}, medijana je jednaka 3, a 0.75-ti kvantil je jednak 4.  
Histogram. Histogram je jedna od najsloženijih agregacijskih funkcija. Histogram se konstruiše tako što se ukupan opseg merenja izdeli na binove, a zatim se svakom binu dodeljuje broj merenja koja upadaju u taj bin. Agregacijska funkcija histogram daje najkompletniju statistiku o nekom skupu senzorskih merenja i na osnovu nje mogu se odrediti vrednosti svih drugih agregacijskih funkcija (do određene tačnosti). Takođe, jedna od glavnih primena histograma je za procenu funkcije raspodele merenja, što je, na primer, osnovni korak kod dizajna algoritama za detekciju događaja.