i komunista. Uopšte holokaustu poklanja premalo pažnje, a druge njegove žrtve (osim Jevreja) ne pominje. Ne ustručava se da hvali Noltea koji je po njemu prvi prekinuo sa zabranom poređenja komunizma i nacizma. Viperman izričito tvrdi da je to je apsolutno besmisleno jer u Nemačkoj pomenuto poređenje nije bilo zabranjeno već poželjno (Wippermann 1999). 

3. 4. Fire i Nolte. 

Bilo bi nepouzdano ceniti Fireovu poziciju samo na osnovu podudarnosti njegovih teza sa ekstremnom desnicom ili zbog poricanja njegovih gledišta od strane levice. Na karakterističan i vrlo značajan način o Fireu svedoči i njegov odnos prema E. Nolteu, vodećem nemačkom revizionističkom istoričaru čija su gledanja naišla na snažan otpor socijaldemokrata, marksista i socijalliberala u nemačkom Historikerstreit krajem 1980-ih godina. Tada je ubedljivo pokazano kako je Nolte pokušavao da neutralizuje odgovornost nacizma za rat i zločine. Najviše bure izazvala je teza o uzročnoj vezi Gulaga i Aušvica, kojom je Nolte pokušao da pokaže da je nacizam samo odgovor na boljševičku pretnju i time ga delimično rastereti (Historikerstreit 1987, Kühnl, hg. 1987). U svojoj poslednjoj knjizi Fire je posvetio jednu dužu fusnotu Nolteu (Fire1996, 204-205) gde se vrlo pohvalno izražava o nemačkom kolegi, ali i ograduje od nekih njegovih ekstremnih revizionističkih gledišta. Hvali Noltea zato što je "vrlo rano prekršio zabranu uspostavljanja paralele između komunizma i nacizma". Nolte je, po njemu, bio zaslužan jerje razbio tabu kritike komunizma koji je onemogušavao i razumevanje fašizma (Fire 1996, 205). Fireu je jasno da je "jedan od suštinskih pokretača Nolteovih knjiga" "poniženi nemački nacionalizam", "ali to ne može da diskredituje njegovo delo i njegovo tumačenje, koji spadaju među najdublja nastala u drugoj polovini ovoga veka" (Fire 1996, 205). Nolteu je pomenuta fusnota bila povod za prepisku sa Fireom. Obradovao se i počeo u pismima da traži još Fireove podrške. Fire se tome odaziva donekle suzdržano, a sadržaj ovih pisama je posle Fireove smrti na Nolteov podsticaj objavljen. Prepiska se 1996. pojavila na italijanskom, 1997. na francuskom, a 1998 na nemačkom jeziku. Kod nas je deo preveden u nedeljniku Vreme 1998 (Furet, Nolte 1998). Oba istoričara samo u manjem delu prepiske vode dijalog. Oni naširoko ponavljaju vlastita gledanja sa tek ponekom novom opaskom. Kod Noltea je uočljiviji napor da se veže za Fireovu poziciju, dok je Fire nešto uzdržaniji. Francuski istoričar poziva na "veću preciznost", trudi se da se distancira od Nolteovog nastojanja da razlike svede na "različito akcentovanje", a od nekih Nolteovih tvrdnji se jasno ograđuje. Prebacuje Nolteu što je izvore fašizma i nacizma pre 1914. tražio poglavito u "Francuskoj akciji" Šarla Morasa (Maurras), a ne kod radikalnih antisemitskih i šovinističkih pokreta nemačkog carstva. Pariski istoričar se ograđuje od rabulistike (izvrtanja) svog berlinskog kolege, tj pokušaja da na temelju vremenskog sleda uspostavi "uzročnu vezu" između staljinizma i nacionalsocijalizma (Furet, Vreme 28. 3. 1998), i opominje ga da ne zaboravlja nemačke zločine: "Ali to što vas ovo 'filistarsko' (kako bi rekao Marks) odbijanje usporedbe između fašističkih i komunističkih zločina žalosti ili dovodi u očaj, iz razloga koje razumijem, to ipak ne bi trebalo biti razlogom da zaboravite ulogu Wehrmacht-a u užasima koje su njemačke postrojbe počinile u Poljskoj ili Rusiji, kao i odgovornost Njemačke za nacizam" (Furet, Vreme 18. 4. 1998). Fire ne deli ni Nolteov grčeviti napor da iznađe "racionalno jezgro" nacionalsocijalizma preko somnabulne ideje da je boljševizam "zavera međunarodnog jevrejstva" (Furet, Vreme 11. 4. 1998.). Uprkos razlikama, Fire takođe koristi priliku da saglasnošću sa Nolteom osnaži svoju omiljenu ideju o "poraznom dejstvu antifašističke opsesije" i Staljinovoj manipulacij