Конференција Европских уставних судова одржана у Дубровнику 1972. године. Са иницијативом се наставило, као што показују већ отпочете припреме за XVI конгрес конференције уставних судова. 
Током последњих 50 година, југословенско уставно судство, у виду Савезног уставног суда и уставних судова савезних република и аутономних територија, постало је важан део концепта европског уставног правосуђа. Задовољство ми је да приметим да историјско искуство показује, чак и на овој конференцији, да је институција уставног судства оно што наставља да спаја некадашње југословенске републике, а данас независне државе, а не да их раздваја. То је најдрагоценије откриће које ћу са собом понети из Београда. 
Резиме. 
У овом раду се анализира утицај југословенског уставног законодавства и уставног правосуђа на уставни систем у Републици Чешкој (или претходној Чехословачкој). Након општег увода, у коме аутор износи нека уопштена запажања о променама у радном механизму Уставног суда Републике Чешке после уласка у Европску унију, следи суштински део, који се састоји од четири поглавља у којима се нуди преглед српско-чешких надахнућа у области права. Прво поглавље је посвећено најстаријем периоду, друго стању између светских ратова и недуго након њих. Треће поглавље бави се утицајем југословенског Устава из 1963. године на уставне одредбе за уставну правичност у Чехословачкој, 1991. године. Завршно промишљање посвећено је надахњујућем и уједињујућем значају института уставне правде. 
 
Професор доктор Милан Марковић. 
Председник Уставног суда Црне Горе. 
ПОЛОЖАЈ И ПЕРСПЕКТИВА УСТАВНОГ СУДСТВА. 
Увод.
Историјски развој уставног судства који траје скоро десет деценија, почев од оснивања Уставног суда Аустрије (1920), преко Чехословачке, Шпаније, Италије, Њемачке, Француске, Португалије, Пољске, Русије, Казахстана до далеке Јужне Африке (1996-1997), потврђује његов есенцијални значај у заштити устава и уставности, људских права и слобода, развоја демократије и правне државе. 
Уставно судство, као посебна државна институција високог ауторитета, надлежна за заштиту уставности, тековина је новијег датума која се у свом сталном развоју и акцији, као и право (law in public action), суочава са разноврсним изазовима и дилемама, отвореним питањима за чије су рјешавање нужне сталне реформе. 
Положај Уставног суда Црне Горе у систему подјеле власти 
Устав Црне Горе, проглашен 22. октобра 2007. године, владавину права истиче у преамбули Устава (поред других основних вриједности: слобода