војска. Било је неизвесно да ли ће уставно судство бити део Уставног закона о чехословачкој федерацији све до задњег момента. Таквој ситуацији је допринела и дуготрајна расправа о томе да ли ће уставни суд бити само још један суд који ће затим постати део уставног закона о судовима и канцеларији јавног тужиоца, који је чекао на усвајање. 
Позивам се на његову напомену у уводном излагању на овој конференцији, да између 1963. и 1974. године Уставни суд Србије није анулирао ниједан закон на основу његове неуставности. Ово се, међутим, није односило на Уставни суд Југославије, који је доносио своје одлуке (осам у вези савезног закона и републичких закона) поништавајући, у том смислу, одредбе индивидуалних закона. Било је могуће да пресуда Уставног суда Пољске буде прегласана од стране законодавне скупштине већином потребном за уставни амандман, због чега се она није спроводила, већ је уместо ње спровођена законска одредба ратификована од стране Сејма. Новим Уставом Републике Пољске, из 1997. године, уклоњена је ова необична процедура. Коначно, преовладала су мишљења експерата према којима уставни суд, с обзиром на његову улогу у систему врховних државних органа, треба да се разликује  
Уставни суд Чехословачке могао је одлучивати о правној регулативи на три нивоа. Његов задатак био је да обезбеди законитост савезних закона (а), усаглашеност уставних закона федерације и република са законима република (б), уставност и законитост секундарног законодавства федерације и република. У складу са чланом 87. Уставног закона о чехословачкој федерацији, Уставни суд је одлучивао о следећем: 
а) о усклађености Закона Савезне скупштине и статутарних мера Председништва с Уставом Социјалистичке Републике Чехословачке, 
б) о усклађености Уставних закона Чешког националног савета и Словачког националног савета с Уставом Социјалистичке Републике Чехословачке и усклађености аката националних савета с Уставом Социјалистичке Републике Чехословачке, 
в) о усклађености декрета Владе Социјалистичке Републике Чехословачке и општеобавезујућих законских регулатива савезних министарстава, савезних комитета и других савезних тела државне управе; усклађености владиних директива у обе републике и општеобавезујућих директива министарстава и других званичних централних тела државне управе република с Уставом Социјалистичке Републике Чехословачке и законима Савезне скупштине. 
Као и у Југославији, и овде је кључно питање било какве ће бити последице такве поделе. Тим питањем се бавила одредба у члану 90. Уставног закона о чехословачкој федерацији, у којој је, у суштини, употребљен југословенски модел (члан 245. југословенског Устава из 1963). У одредби члана 90. Уставног закона чехословачке федерације нашла је израза расправа о последицама такве одлуке, према којо