одредбама о уставној жалби. 
3. Утицај југословенског Устава из 1963. на систем уставног судства у Чехословачкој 1968. године Важан утицај на уставно судство Чешке, поред аустријског модела и негативног искуства са уставним судством у Чехословачкој између 1920. и 1938. године, извршило је и југословенско уставно судство. Не заборавимо да су радови југословенских аутора били доступни у специјализованим библиотекама у Чехословачкој тог времена, а да међусобни лични контакти између правника, економиста и политичких радника ове две земље нису били реткост шездесетих година 20. века. Касније су они постали више изузетак него правило, да би се готово сасвим прекинули након пада реформског вођства комунистичке партије. 
Листе историјских уговора нуде различит број захтева, од којих је највећи 65. На који је, узгред, утицао и Устав Федеративне Народне Републике Југославије из 1946. године. Међутим, Председништво Народне скупштине никада у пракси није служило тој сврси (нити се бавило тумачењем права. Коначно, могу поменути да један од малобројних видљивих доказа југословенског утицаја на припрему одредаба чехословачког Закона о Уставном суду из 1968. представља и рад Драгаша Денковића, изложен приликом трећег одржавања Чехословачко-југословенских дана, у Прагу, септембра 1968, који је такође био посвећен овом питању. Није случајно да је чак и ограничени превод неких од радова Е. Кардеља био објављен једино у Чехословачкој, 60-тих година XX века. 
Иако су аустријска и немачка решења несумњиво имала свог утицаја, ипак су југословенска решења била најутицајнија, мада се о томе мало говорило. У томе је свакако пресудну улогу имао друштвени поредак са једном владајућом партијом. Југословенски пример показао је да је било могуће, чак и у систему где се устав није заснивао на подели власти већ на њеном јединству, које је било изражено положајем представничких скупштина на свим нивоима, имати систем уставног судства. Можда ће вам звучати парадоксално, али оно што је у свом уводном излагању председник Уставног суда, доктор Драгиша Б. Слијепчевић, изразио као критику, може послужити да се умире бојазни од популарности комунистичке партије, односно од тога да уставно судство може представљати опасност, било у идеолошком смислу, било у погледу своје моћи. 
Чехословачка је одабрала решење које је желело да помири принцип јединства власти изражен кроз федералну скупштину, са уставном контролом, а које се заснивало на концепту пронађеном управо у Југославији, модификованом између 1982. и 1997. године у Пољској, у којој је правна теорија помно пратила развој ситуације у Југославији. Тако је законска одредба о уставном судству усвојена 27. октобра 1968. године, у тешким условима земље коју је два месеца раније окупирала стран