члана 46. Устава Украјине, јер не пружа адекватне животне услове који би омогућили одржавање људског достојанства, што је противно члану 21. украјинског Устава. Тако је уставно допустиво променити механизам израчунавања извесних врста социјалних бенефиција и помоћи једино у мери која не ставља под знак питања саму природу садржаја права на социјалну заштиту. 
И Уставни суд Португалије је имао прилику да се бави питањем уставности смањења зајемчених права из области социјалне заштите у условима глобалне економске кризе. У својој одлуци од 5. априла 2013. године, не искључујући могућност да законодавац, у изузетним економским околностима и ради бржег смањења јавног дуга, може смањити приходе запослених у државној управи, Суд је прогласио неуставном суспензију тринаесте плате или њеног еквивалента за запослене у државној управи (што се односило и на исте врсте износа који су исплаћивани за уговоре истраживача и предавача). Одлука је имала општеобавезујућу снагу, јер је суспензија кршила принцип једнакости који захтева праведну расподелу јавних расхода, пошто је водила неједнаком третману државних службеника у односу на лица која плату остварују у приватном сектору. 
Економски и финансијски проблеми државе који настају као последица постојеће глобалне економске кризе, утицали су и на уставну доктрину о зајемченим социјалним правима коју формулишу уставни судови. Они су се суочили са сложеним задатком да оцене да ли су одлуке које су усвојиле државне установе примерене и сразмерне императивима који проистичу из Устава. 
4. Уставна заштита зајемчених (материјалних) права социјалне заштите судија. Могућност смањења зајемчених права из области социјалне заштите судија у условима економске кризе 
Према Уставном суду, у важну гаранцију независности судија и судства спадају уставно зајемчена права социјалне (материјалне) заштите судија, солидност зараде, пензионо осигурање судија и томе примерена законска регулатива. Уставни суд је више пута истакао да независност судија и судства није привилегија, већ једна од најважнијих обавеза судија и судова, која проистиче из права лица, која верују да су им повређена права и слободе загарантоване Уставом, на непристрасног арбитра у спору који ће довести до суштинског решења, у складу са Уставом и законима. 
Уставни суд Португалије је нагласио да, када одрицање које се намеће људима који зарађују приход у јавном сектору није праћено подједнаким одрицањем од стране скоро свих других грађана који су плаћени из других извора, кумулативни, трајнији ефекти тог одрицања представљају различит третман, а циљ смањења јавног дуга му не обезбеђује адекватну утемељеност. У доктрини Уставног суда, између осталог у његовој одлуци од 27. новембра 2006. године, независност судија и судова тумачи се ка