3.2. Тумачење Устава и закона Украјине од стране Уставног суда Украјине у светлу принципа владавине права и његових компонената, нарочито праведности, пропорционалности и правне дефинисаности. Неизбежна логика демократског развоја је постало то да је у европском правном систему темељна вредност - гаранција владавине права. Тим поводом ћу навести само чињеницу да се у члану 3. Устава Савета Европе, потписаног у Лондону 5. маја 1949. године, утврђује да је сваки члан Савета Европе дужан да призна принцип владавине права, као принцип, према коме би свака личност која се налази под јурисдикцијом тог члана Савета Европе, требало да ужива људска права и основне слободе. 
Пракса Уставног Суда Украјине која постоји у овом тренутку омогућава да се наведе не мали број примера када је Суд формулисао правне ставове који имају важан усмеравајући значај за практично гарантовање владавине права. 
Навешћу само неке од њих. 
Између осталих, компоненте принципа владавине права, праведност и пропорционалност, су се одразиле на Одлуку Уставног суда Украјине од 2. новембра 2004. године у предмету одређивања блаже казне од стране Суда28, у којој је, уз проглашавање неуставнима одредби првог дела, члана 69. Кривичног законика Украјине, којим се искључује одређивање блаже казне од оне која је предвиђена законом лицима која су извршила лакше преступе, он навео да је посебна манифестација праведности - питање адекватности казне учињеном преступу; категорија правде предвиђа да казна за преступ треба да буде у сразмери са преступом. Праведна примена норми права је пре свега недискриминациони приступ, непристрасност. То значи не само то да ће законом предвиђени састав преступа и оквири казне одговарати једно другом, него и то, да казна треба да се налази у праведном односу са тежином и околностима учињеног преступа, а такође лицем кривца. Адекватност казне степену тежине преступа полази од принципа правне државе, од суштине уставних права и слобода човека и грађанина, посебно права на слободу, а која не могу бити ограничена, осим случајева предвиђених Уставом Украјине. Правна држава, сматрајући казну пре свега корективном и превентивном мером, треба да примењује мере које нису претеране него само неопходне и условљене постављеним циљем. 
Ограничење уставних права окривљеног треба, у првом реду, да одговара принципима законитости, праведности, пропорционалности, између, на пример, обезбеђења интереса државе за очување друштвеног поретка и безбедности и обезбеђења права и слобода осуђеног. 
У једној од недавних Одлука Уставни суд Украјине је навео да полази од тога да захтев за зарачунавање и наплату затезне камате по уговору о потрошачком кредиту, која је очигледно претерано велика, не одговара [...] критеријумима праведности, савесности, разумности, као саставни