било којег дома законодавног тијела једног од ентитета. Суд има и апелациону надлежност за питања из Устава која се појаве на темељу пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини, не само у случају доношења пресуде него и у случају када се судска одлука не донесе у разумном року. То значи да апеланти, односно појединци, који сматрају да су им пресудом или другом одлуком било којег суда повријеђена права, имају право подношења апелације након исцрпљености свих ентитетских правних лијекова, при чему Суд узима у обзир ефикасност могућих правних лијекова. Ово значи да Уставни суд представља највишу инстанцу у односу на редовне судове, чиме се потврђује његова улога у смислу посебног институционалног гаранта заштите права и слобода установљених Уставом Босне и Херцеговине. 
Поступак пред Уставним судом Републике Српске могу, без ограничења, покренути предсједник Републике, Народна скупштина и Влада Републике Српске, а остали органи, организације и заједнице под увјетима утврђеним законом, суд, тужитељство, опћина, град, подузеће, политичка организација. Иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости може дати сватко, с тим да Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање. Разлика између подноситеља и иницијативе покретача поступка састоји се у томе што покретач поступка својим приједлогом сам покреће поступак пред Судом, док поводом иницијативе Суд претходно оцјењује њену оправданост и само под увјетом да Суд позитивно оцијени дату иницијативу, он ће својим рјешењем покренути поступак. 
Устав Федерације Босне и Херцеговине је веома уско одредио круг овлаштених предлагача за покретање поступка пред овим Судом. То су предсједник и допредсједник Федерације Босне и Херцеговине, Премијер Федерације Босне и Херцеговине и премијери кантона, једна трећина чланова било ког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине и једна трећина чланова скупштине кантона, начелници и градоначелници. Подузећа, установе, невладине организације, јавне службе и други бројни субјекти нису овлаштени за покретање поступка пред Уставним судом. Ни Уставни суд Федерације није овлаштен да по властитој иницијативи покреће поступке пред Судом. Није успостављена ни иницијатива коју би могли давати грађани и други субјекти да се одређено питање из надлежности Суда размотри. 
Приликом одлучивања и доношења одлука, када Уставни суд утврди да закон није у сугласности са Уставом или да други пропис или опћи акт није у сугласности с Уставом или законом, тај закон, други пропис или опћи акт престаје важити даном објављивања одлуке Уставног суда. 
4. Доношење одлука Одлуке уставних судова су коначне и обвезујуће што је утврђено Уставом Босне и Херцеговине, Уставом Федерације Босне и Херцеговине и Уставом Републике Српске. Ово се односи како на пресуд