Уставног суда, а за њено неизвршавање предвиђена је санкција због кривичног дјела-неизвршење судске одлуке. Коначност одлуке Уставног суда подразумијева да против ње у правном систему Црне Горе, нема правних љекова, нити се о њој више може расправљати. Устав не допушта преиспитивање укидајућих одлука, послије објављивања, односно достављања учесницима у поступку. Критике на рад Уставног суда, углавном су паушалне процјене оних који преко оспоравања одлука Уставог суда покушавају да остваре своје политичке циљеве, при чему често те одлуке и не прочитају. Томе потенцијално доприноси чињеница да према Амандману XVI, највише политичко тијело (Скупштина), врши избор свих седам судија Уставног суда и да је одредбама члана 5. Уставног закона за спровођење Амандмана I до XVI на Устав Црне Горе прописано да ће се за избор свих судија Уставног суда расписати јавни позив, у року од 30 дана од дана усклађивања Закона о Уставном суду с Амандманима. Одредбом члана 93ц Закона о измјенама и допунама Закона о Уставном суду Црне Горе, прописано је да досадашњи предсједник и судије Уставног суда настављају са радом до избора свих судија Уставног суда, односно потребног броја судија Уставног суда за одлучивање, у складу с Уставом и овим законом, из чега произилази да досадашњем предсједнику и судијама мандат престаје на основу закона, а не Устава или Уставног закона. Такав начин избора и престанка функције судија Уставног суда, не пружа довољно правних гаранција да ће се њихов избор извести на основу објективних критеријума и стручности носилаца уставносудске функције, односно да и будуће судије без обзира на уставни мандат (од 12 година), у току трајања мандата неће бити подвргнути политичкој подобности политичара на власти. Поред тога, у Црној Гори, као и у региону и даље је актуелан потпуно погрешан приступ да се положај Уставног суда (судија и стручних сарадника у Уставном суду) и даље позиционира у оквиру редовног судства и државне управе, и ако они нијесу еквиваленти. Ваља подсјетити на мисао Доналда Хоровица: "Недвосмислено се истиче да највећи ризик од политизације у процесу конституисања суда постоји уколико је искључиво парламент надлежан за избор свих судија." Такође уставни услов за избор судије: "истакнути правник" је неодређен стандард, тако да се слажемо са мишљењем Драгана Стојановића да треба: "уставом прецизирати и објективизирати стандард истакнути правник". Закон о Уставном суду Црне Горе ускладиће се са Амандманима у року од 45 дана од дана ступања на снагу овог закона. Јавни позив за избор свих судија Уставног суда расписаће се у року од 30 дана од дана усклађивања прописа из става 1. овог члана. Влада Црне Горе је 8. октобра 2013, на посебној сједници, усвојила преговарачку позицију за 23. поглавље (Правосуђе и темељна права), као и преговарачку позицију за 24. поглавље (Правда, слобода и безбједност), која су одмах достављена литванско