Чехословачка законска одредба била је мало позната и недовољно делотворна. Илустрације ради, током свог постојања између 1921. и 1939. године, чехословачки Уставни суд је обрадио онолико случајева колико данашњи Уставни суд Чешке прими у току само једне недеље. То је био један од разлога зашто Уставни суд није наставио са радом после Другог светског рата, као и зашто је било тешко, приликом израђивања нацрта за чехословачки Устав из 1948. године, аргументовано заступати уставно судство, када се показало да изворна одредба у закону од 1920. године уопште није функционисала. Том приликом победио је концепт да се задатак оцене уставности додели Народној скупштини. Ради целине, додаћу да је до предлога да се установи уставни суд дошло 1948. године. Уставном суду је намењена оцена уставности закона и других правних регулатива, заштита политичких партија од распуштања, разматрање уставних жалби и решавање сукоба о надлежности. Међутим, након смене власти после доласка комунистичке партије фебруара 1948. године, овај предлог није имао великог изгледа на успех. Идеја је ипак наставила да живи у теоретском смислу, а практично је примењена 1968. године, у одредбама о уставној жалби. 
3. Утицај југословенског Устава из 1963. на систем уставног судства у Чехословачкој 1968. године Важан утицај на уставно судство Чешке, поред аустријског модела и негативног искуства са уставним судством у Чехословачкој између 1920. и 1938. године, извршило је и југословенско уставно судство. Не заборавимо да су радови југословенских аутора били доступни у специјализованим библиотекама у Чехословачкој тог времена, а да међусобни лични контакти између правника, економиста и политичких радника ове две земље нису били реткост шездесетих година 20. века. Касније су они постали више изузетак него правило, да би се готово сасвим прекинули након пада реформског вођства комунистичке партије. 
Листе историјских уговора нуде различит број захтева, од којих је највећи 65. На који је, узгред, утицао и Устав Федеративне Народне Републике Југославије из 1946. године. Међутим, Председништво Народне скупштине никада у пракси није служило тој сврси (нити се бавило тумачењем права. Коначно, могу поменути да један од малобројних видљивих доказа југословенског утицаја на припрему одредаба чехословачког Закона о Уставном суду из 1968. представља и рад Драгаша Денковића, изложен приликом трећег одржавања Чехословачко-југословенских дана, у Прагу, септембра 1968, који је такође био посвећен овом питању. Није случајно да је чак и ограничени превод неких од радова Е. Кардеља био објављен једино у Чехословачкој, 60-тих година XX века. 
Иако су аустријска и немачка решења несумњиво имала свог утицаја, ипак су југословенска решења била најутицајнија, мада се о томе мало говорило. У томе је свакако пресудну улогу имао друштвени поредак с