политичкој организацији у Босни и Херцеговини, чланством у законодавној, извршној и другој судској власти у Босни и Херцеговини, односно у ентитетима, или са било којом другом функцијом која може утицати на непристрасност суца. У обављању своје функције суци уставних судова имају имунитет, а могу бити разријешени дужности прије истека мандата ако то сами затраже, ако буду осуђени на затворску казну, ако трајно изгубе способност да обављају своју функцију, или ако обављају јавне или професионалне дужности неспојиве са функцијом суца уз утврђење постојања разлога за разрјешење и прије истека мандата с обзиром на чињеницу да суци могу бити разријешени дужности на темељу консензуса осталих судаца. 3. Особе које могу покренути поступак Према Уставу Босне и Херцеговине, поступак може покренути само одређен круг овлаштених особа и то: члан Предсједништва Босне и Херцеговине, предсједавајући Вијећа министара, предсједавајући или његов замјеник било којег дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, једна четвртина чланова било којег дома Парламентарне скупштине, или једна четвртина чланова било којег дома законодавног тијела једног од ентитета. Суд има и апелациону надлежност за питања из Устава која се појаве на темељу пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини, не само у случају доношења пресуде него и у случају када се судска одлука не донесе у разумном року. То значи да апеланти, односно појединци, који сматрају да су им пресудом или другом одлуком било којег суда повријеђена права, имају право подношења апелације након исцрпљености свих ентитетских правних лијекова, при чему Суд узима у обзир ефикасност могућих правних лијекова. Ово значи да Уставни суд представља највишу инстанцу у односу на редовне судове, чиме се потврђује његова улога у смислу посебног институционалног гаранта заштите права и слобода установљених Уставом Босне и Херцеговине. Поступак пред Уставним судом Републике Српске могу, без ограничења, покренути предсједник Републике, Народна скупштина и Влада Републике Српске, а остали органи, организације и заједнице под увјетима утврђеним законом, суд, тужитељство, опћина, град, подузеће, политичка организација. Иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости може дати сватко, с тим да Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање. Разлика између подноситеља и иницијативе покретача поступка састоји се у томе што покретач поступка својим приједлогом сам покреће поступак пред Судом, док поводом иницијативе Суд претходно оцјењује њену оправданост и само под увјетом да Суд позитивно оцијени дату иницијативу, он ће својим рјешењем покренути поступак. Устав Федерације Босне и Херцеговине је веома уско одредио круг овлаштених предлагача за покретање поступка пред овим Судом. То с