Надлежност Уставног суда Републике Српске је много шире дефинирана од надлежности Уставног суда Босне и Херцеговине и Уставног суда Федерације. Он је надлежан да одлучује о сугласности закона, других прописа и опћих аката с Уставом Републике Српске, о сугласности прописа и опћих аката са законом, рјешава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и судске власти и опћине, одлучује о сугласности програма, статута и других опћих аката политичких организација с Уставом и законом, одлучује о заштити виталног националног интереса - идентична рјешења као и у Федерацији БиХ, оцјењује уставност закона и уставност и законитост прописа и опћих аката који су престали важити, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године, као и о питању имунитета. Он прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости и о томе обавјештава највише органе Републике Српске о стању и проблемима у тој области, те даје мишљење и приједлоге за доношење закона и подузимање других мјера. 
Уставни суд Републике Српске може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости, али и свака особа може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости. Ову врсту надлежности нема Уставни суд Босне и Херцеговине ни Уставни суд Федерације. 
Као што видимо, постоје значајне разлике у карактеру и опсегу надлежности Уставног суда Републике Српске у односу на надлежности Уставног суда Босне и Херцеговине и Уставног суда Федерације иако се ради о уставном уређењу једне државе. 
2. Избор судаца уставних судова Поступак избора судаца Уставног суда Федерације и Уставног суда Републике Српске битно се разликује од избора судаца осталих судова, као и судаца Уставног суда Босне и Херцеговине. 
Уставни суд Босне и Херцеговине сачињава девет судаца од којих шест бирају парламенти ентитета, а тројицу судаца бира предсједник Европског суда за људска права након консултације са члановима Предсједништва Босне и Херцеговине, с тим да не могу бити држављани Босне и Херцеговине нити било које сусједне државе. 
У поступак избора ентитетских уставних судаца којих има по девет, укључено је Високо судско и тужитељско вијеће Босне и Херцеговине - уставни судови ентитета дају мишљења, предсједници и допредсједници ентитета, Народна скупштина Републике Српске односно Дом народа Парламента Федерације БиХ. 
У оквиру уставних судова ентитета налази се и Вијеће за заштиту виталног интереса које броји по седам чланова из реда судаца, а одлучује о захтјевима када се покрене питање виталног интереса. 
Функција суца је неспојива са чланством у политичкој странци или неко