стварајући тако проевропску доктрину "усклађујуће интерпретације између националног и европског права". 
Примери овакве "усклађујуће интерпретације" већ постоје и у пракси Уставног суда Украјине. На пример, Одлука о заштити права корисника кредитних услуга - правни ставови положени у основу ове одлуке израђени су уз узимање у обзир законодавства Европске уније, и то: Директиве ЕУ о кредитним споразумима за кориснике, као и Директиве ЕУ о неправедним врстама трговинске праксе. У овом тренутку постоји још низ примера одлука Уставног суда Украјине у којима се он непосредно позива на норме законодавства Европске уније. Осим тога, информационо-аналитички материјали које припрема Секретаријат Уставног суда Украјине за расправу по предмету, често садрже опис одговарајућег законодавства Европске уније, као и његова тумачења од стране Суда Европске уније, који ако и нису непосредно одсликани у одлукама Уставног суда Украјине, представљају предмет њиховог дубоког истраживања и несумњиво утичу како на образложење одлуке, тако и на њен резолутивни део. 
3.2. Тумачење Устава и закона Украјине од стране Уставног суда Украјине у светлу принципа владавине права и његових компонената, нарочито праведности, пропорционалности и правне дефинисаности. Неизбежна логика демократског развоја је постало то да је у европском правном систему темељна вредност - гаранција владавине права. Тим поводом ћу навести само чињеницу да се у члану 3. Устава Савета Европе, потписаног у Лондону 5. маја 1949. године, утврђује да је сваки члан Савета Европе дужан да призна принцип владавине права, као принцип, према коме би свака личност која се налази под јурисдикцијом тог члана Савета Европе, требало да ужива људска права и основне слободе. 
Пракса Уставног Суда Украјине која постоји у овом тренутку омогућава да се наведе не мали број примера када је Суд формулисао правне ставове који имају важан усмеравајући значај за практично гарантовање владавине права. 
Навешћу само неке од њих. 
Између осталих, компоненте принципа владавине права, праведност и пропорционалност, су се одразиле на Одлуку Уставног суда Украјине од 2. новембра 2004. године у предмету одређивања блаже казне од стране Суда28, у којој је, уз проглашавање неуставнима одредби првог дела, члана 69. Кривичног законика Украјине, којим се искључује одређивање блаже казне од оне која је предвиђена законом лицима која су извршила лакше преступе, он навео да је посебна манифестација праведности - питање адекватности казне учињеном преступу; категорија правде предвиђа да казна за преступ треба да буде у сразмери са преступом. Праведна примена норми права је пре свега недискриминациони приступ, непристрасност. То значи не само то да ће законом предвиђени саста