2.2. Исправљање неправде. Присталице схватања супротстављеног ономе које правну сигурност истиче у први ред сматрају да је тај појам неисправно наглашен од стране њихових опонената. Правна сигурност је неопходна за успостављање поретка владавине права, а ова ће најбоље бити спроведена ако се раније грешке исправе, па њихово исправљање послужи као пример за будућност. Овакво мишљење дакле узима правду за идеју-водиљу и сматра да се поредак правде не може установити ако се оставе у важности они акти којима су раније учињене неправде. 
Иако би се могло рећи да су два мишљења потпуно опречна, њих у ствари приближава везаност за идеју правде, коју додуше различито схватају. Установа реституције се по својој природи готово указује као једна врста израза овог другог мишљења. Наиме, ако би се технички схваћена правна сигурност, какву смо раније упознали разматрајући прво мишљење, доследно спровела, реституцији не би уопште било места. Ова је, међутим, постала део ризнице европског права људских права и налазимо је у многим пресудама које је Суд донео примењујући Конвенцију. 
Уз све што је напред речено, а посебно на основу посматрања судске праксе, било би вероватно најисправније схватити два мишљења о којима је овде реч више као својеврсне тежње, него као заокружена учења. Занимљиво је приметити како су те две тежње, додуше не увек непосредно, него понекад запретеним начином, довеле до два низа судских пресуда, који се разликују у суштинском приступу проблему реституције. 
3. Два низа судских одлука. Два низа судских одлука у вези с проблемом који нас овде занима разликују се у основном приступу, односно у схватању карактера или природе повреде права на мирно уживање имања из члана 1. Додатног протокола уз Конвенцију. Овај протокол је једини који нема званичну ознаку броја, зато што је у време усвајања био једини. Уобичајено се назива Првим протоколом, па ће тако бити означаван и у овом тексту. Док један низ одлука у лишавању имања ранијег сопственика види трајну повреду права, или како се још каже, трајну ситуацију, други низ почива на схватању да је лишење својине односно имања један тренутни чин, који се догодио у прошлости и ништа више од тога. Тај тренутни чин, по овом другом схватању, израженом у низу пресуда, није створио никакву трајну ситуацију. 
3.1. Трајна повреда права. Идеју о трајној повреди права на мирно уживање имања затичемо у пресуди предмета Лоизиду против Турске. Подноситељка представке, кипарска држављанка настањена на острву, се по члану 1. Првог протокола жалила да јој је услед турског запоседања северног Кипра онемогућен приступ непокретном имању на том делу острва. Одлучујући о меритуму, Суд је овако закључио: "Као последица чињенице да је подноситељки представке био онемогућен приступ (њеном) земљишту од 1974. она је над овим изгубила надзор, као и свак