Резиме.
Овај извештај посвећен је актуелним питањима у вези за правном снагом међународно-правних аката који се примењују у уставном судству. 
Суштина савременог концепта интеракције међународног и националног права је, између осталог, везана за националне уставноправне постулате који дефинишу правне последице које међународни уговори имају на државу о којој се ради. Ова чињеница несумњиво утиче не само на спољну политику државе као међународног актера већ и на реализацију свакодневних функционалних и практичних обавеза државних институција. 
Уставни судови, као и остале националне судске институције, при вршењу својих функција такође треба да доприносе испуњавању обавеза прописаних међународним уговорима који су обавезујући за њихове државе. Међународни правни прописи, нарочито они у областима као што су заштита људских права и припрема глобалних стандарда о питањима заштите животне средине, сада добијају на значају. 
По мишљењу аутора, уставни судови током спровођења својих активности треба такође да узимају у обзир и међународне правне норме и начела који нису обавезујући за њихове државе, али су у корелацији са демократским стандардима и моралним и правним системом вредности њихових држава. 
Такође треба истаћи да одлуке уставних судова о тумачењу и примени међународних докумената могу позитивно утицати на правно размишљање свих судија националних судова, а тиме и предодређивати њихову даљу судску праксу. 
Још један значајан фактор који треба имати у виду јесте да уставни судови начела кривичне правде не тумаче одвојено, већ у корелацији уставних норми својих држава и норми међународног права. 
 
Професор доктор Jan Filip.

Судија Уставног суда Чешке Републике. 
ПОЛОЖАЈ И ПЕРСПЕКТИВА УСТАВНОГ СУДСТВА. УТИЦАЈ УСТАВНОГ СУДСТВА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ НА РЕПУБЛИКУ ЧЕШКУ. 
Јубилеј коме је посвећена ова конференција представља за Републику Чешку, а рекао бих и за Републику Словачку, подсетник на важан корак који су начиниле Југославија и њене федеративне републике и аутономне покрајине у условима једног другачијег друштвеног поретка. Тај корак је био значајан за Републику Чешку јер је прва уставна одредба* о уставном судству усвојена управо овде, у Београду, 1963. године. Подједнако важно било је и то што се није остало само на речима, већ је контрола постала део државне извршне власти чији се рад могао оценити. Ово је био један од аргумената за увођење уставног судства, током "прашког пролећа