сам суд. 
Велики изазов за уставно судство јесу и нови трендови који су захватили уставне судове бивших југословенских република, и осталих земаља Источне Европе око питања увођења уставних жалби, односно надлежност уставних судова за заштиту слобода и права која су зајамчена Европском конвенцијом. Наиме, и поред тога што неке од држава већ имају ту надлежност, као и ми (иако у ограниченом обиму), имајући у виду досадашња искуства ових земаља и очекиване резултате, поставља се питање да ли је и колико увођење ове надлежности оправдано. Ово још више с обзиром на то да је јасно да је основна надлежност уставног судства контрола сагласности законских норми са уставом, чиме се на посредан начин стварају неопходни предуслови и плодно тле за развој правне државе чији су саставни део људска права и слободе. 
На крају, хтео бих да нагласим и да поновим да се изазови и перспективе или, тачније речено, будућност уставне заштите на овим просторима морају сагледавати у њиховој интеграцији са земљама Европске уније и да се у том правцу праве напори за усаглашавање нормативе са европским правилима и стандардима. 
У том правцу могуће су и веће промене унутрашњег правног поретка, у коме свакако људске слободе и права и њихова заштита неће остати по страни. 
Да би се тај циљ остварио, потребан је већи степен организованости и конкретног функционисања права једне нове проширене Европе у којој ће свако од нас имати свој део одговорности за њен развој. 
У овом периоду усаглашавања, уставни судови, неки од њих више а неки мање, налазе се пред тешком обавезом да заштите вредности утемељене уставом са европским правилима и стандардима, за шта су, понављам, неопходне додатне измене нормативе држава. 
 
ДокторБоса М. Ненадић, Судија Уставног суда Републике Србије 
ОПШТИ ОСВРТ НА КОНТРОЛУ УСТАВНОСТИ СУДСКЕ ВЛАСТИ. 

1. 
Судска власт, најчешће опредељивана као "независна и самостална грана власти", са својим инстанционим надзором, задуго је била поштеђена контроле уставности. Постојање уставних судова у уставној литератури наводи се као једно од типичних обележја савременог европског конституционализма. Уставни суд данас постоји у скоро свим европским земаљама континенталног правног система (скандинавске земље, Естонија, Холандија и Грчка су у томе изузетак). У односу на непосредну уставну контролу правних норми, уставни надзор над актима (и радњама) редовних судова у принципу је "остајао по страни", све дотле док је устав сматран основним актом о уређењу (ограничењу) политичке власти