Na ovom slajdu prikazan je proces razmatranja sistema internih kontrola od strane revizora. Iz dijagrama je jasno da je to veoma složen proces. Osnovna ideja razmatranja sistema internih kontrola je da se revizoru isplati da razume i vrednuje sistem internih kontrola budući da bi on trebalo da radi isto što i revizor – da sprečava greške u finansijskim izveštajima. Umesto da sve sam proverava, revizor nastoji da sagleda da li može da se osloni na kvalitet rada sistema internih kontrola. Ako može, onda revizor može da verifikuje pouzdanost finansijskih izveštaja uz manje provera knjiženja, to jest, suštinskih testova.
Proces razmatranja sistema internih kontrola počinje njegovim razumevanjem. Ovo je neophodno zato što svaki klijent ima drugačije postavljen sistem internih kontrola. Na osnovu stečenog razumevanja, revizor sagledava koliko može da se osloni na sistem internih kontrola u reviziji. Ako proceni da ne može da se osloni na sistem internih kontrola, onda revizor procenjuje kontrolni rizik na maksimalnom nivou i pristupa obimnom suštinskom testiranju. Ako pak planira da se osloni na interne kontrole, revizor procenjuje kontrolni rizik na nivou ispod maksimalnog i u narednom koraku pristupa testiranju sistema internih kontrola putem kontrolnih testova. Ako kontrolni testovi potvrde da su kontrole dobre, revizor nastavlja po planu, prihvata viši nivo detekcionog rizika i zadržava niži nivo suštinskih testova. Ako kontrolni testovi pokažu da su kontrole ipak nezadovoljavajuće, revizor mora da izmeni procenu kontrolnog rizika, poveća je i izmeni obim suštinskih testova.