DRŽAVNOST: Većina predstavnika elite (59 odsto) smatra da bi bilo bolje da je Srbija u Ustavu definisana kao država svih građana koji u njoj žive, dok se 28 odsto slaže sa postojećom definicijom ("Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive"). Velika većina predstavnika elite se slaže sa stavom da nije dobro što je određivanje grba i zastave prepušteno zakonodavcu, već da su sva državna obeležja morala biti određena Ustavom. Oko 70 odsto građana zna da na grbu Srbije postoji kruna, dok pravi raspored boja na srpskoj trobojci zna nešto manje od polovine. Na skali školskih ocena (od 1 do 5), predstavnici elite su zastavu ocenili prosečnom ocenom 3,5, himnu prosečnom ocenom 3,2, a grb 3,1. Svi simboli Srbije su lošije ocenjeni od strane elite, nego od strane građana koji su zastavu ocenili prosečnom ocenom 4,3, a grb i himnu prosečnom ocenom 4,1.
Dok većina građana (67 odsto) smatra da na grbu ništa ne bi trebalo menjati, predstavnici elite nisu saglasni u mišljenju: 30 odsto ništa ne bi menjalo na grbu, 37 odsto bi promenilo samo delove, a 24 odsto smatra da grb treba potpuno promeniti. Većina predstavnika elite (55 odsto) smatra da na grbu Srbije ne bi trebalo da stoji kruna. Samo 23 odsto građana i 19 odsto predstavnika elite dalo bi prednost grbu sa četiri ocila nad postojećim grbom. Tek svaki peti građanin, a većina predstavnika elite smatra da bi himnu trebalo menjati, bilo potpuno, ili bar neke delove. Među predstavnicima elite nema saglasnosti o tome šta simbolizuju himna, zastava i grb Srbije. Najčešće mišljenje, gotovo polovine, je da himna, zastava i grb simbolizuju zapravo sve: i srpsku državu i građane Srbije i srpski narod (istoriju, tradiciju...). Većina predstavnika elite, 74 odsto, slaže se (delimično ili u potpunosti) sa stavom da postojeće ustavno određenje supremacije međunarodnog prava izaziva sumnju da bi se Srbija povinovala međunarodnim zakonskim aktima, što bi moglo da bude direktna prepreka članstvu Srbije u EU.
POLITIČKO UREĐENJE: Većina predstavnika elite (83 odsto) i većina građana (60 odsto) smatra da bi u Ustavu trebalo promeniti odredbu o poslaničkim mandatima i omogućiti poslanicima da sami raspolažu svojim mandatima. Prema mišljenju 77 odsto građana i 71 odsto predstavnika elite trebalo bi smanjiti broj poslanika u Narodnoj skupštini. Samo 18 odsto predstavnika elite slaže se da u Srbiji postoji jasna podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.
Velika većina predstavnika elite se slaže da bi nezavisnost sudstva trebalo da bude jače garantovana Ustavom. Većina građana, 58 odsto, smatra da je sudstvo u Srbiji potpuno politizovano, a čak 73 odsto da su na reizbor sudija 2009. godine uticale stranke i političari, čime je dovedena u pitanje Ustavom garantovana nezavisnost sudstva. Samo 26 odsto građana smatra da je sudstvo danas nezavisnije nego što je bilo u vreme komunizma, a 27 odsto da je nezavisnije nego u vreme Miloševićevog režima. Polovina građana i 72 odsto elite misli da bi izbor sudija trebalo da bude prepušten posebnom telu sastavljenom samo od predstavnika struke. Nešto manje od polovine građana Srbije (48 odsto) zna za postojanje samostalnih državnih organa, ali ne zna da su njihova uloga i nezavisnost propisane Ustavom. Više od trećine građana (36 odsto) uopšte ne zna da postoje nezavisni državni organi.
TERITORIJALNO UREĐENJE: Građani (74 odsto) i elita (67 odsto) saglasni su da se Ustav previše bavi teritorijalnim integritetom, a premalo ravnomernošću teritorijalnog razvoja. Većina predstavnika elite, 82 odsto, smatra da bi Ustav trebao da sadrži više odredbi vezanih za decentralizaciju. Većina predstavnika elite smatra da bi decentralizacija omogućila da građani više učestvuju u donošenju odluka (82 odsto), pospešila ravnomerniji teritorijalni ekonomski razvoj (81 odsto) i obezbedila veću odgovornost vršenja vlasti (82 odsto).