pogledu ustavnog položaja Vojvodine, najzastupljenije mišljenje i građana (43 odsto) i elite (40 odsto) jeste da Vojvodina ima opitimalnu autonomiju.
LJUDSKA PRAVA: Katalog ljudskih prava u Ustavu ocenjen je prosečnom ocenom 3,9 od strane pripadnika elite, ali oni takođe smatraju i da u Ustavu postoje ljudska prava koja su loše regulisana. Velika većina građana, 72 odsto, ne zna ništa o ljudskim pravima koje garantuje Ustav (7 odsto misli da u Ustavu i ne postoji deo posvećen ljudskim pravima, 27 odsto ne zna da li postoji ili ne postoji, a 38 odsto zna da postoji, ali ne zna ništa više od toga). Elita je svesna da su građani Srbije veoma malo, ako uopšte, upoznati sa ljudskim pravima. Većina građana (73 odsto) smatra da je veoma važno da budu upoznati sa ljudskim pravima garantovanim Ustavom, kako bi znali koja prava imaju i kako da ih zaštite. Tek svaki peti građanin smatra da se danas u Srbiji poštuju ljudska prava (17 odsto da se poštuju uglavnom, a samo 3 odsto da se poštuju u potpunosti). Među građanima i elitom postoji saglasnost da je država najodgovornija što građani nisu bolje upoznati sa ljudskim pravima koje garantuje Ustav, jer građane ne informiše dovoljno. Ovo mišljenje deli 52 odsto građana i 53 odsto predstavnika elite.
EKONOMSKO UREĐENJE: Između predstavnika elite i građana postoji saglasnost da Ustav treba da garantuje slobodnu konkurenciju i borbu protiv monopola. Ovo mišljenje deli 70 odsto predstavnika elite i 53 odsto građana. Predstavnici elite slažu se da je pitanje slobodne konkurencije i borbe protiv monopola u ovom momentu ključno pitanje za pokretanje i razvoj privrede Srbije, a razlike u stavovima tiču se samo pitanja da li je to stvar Ustava, ili zakonske regulative. Većina predstavnika elite, 74 odsto, smatra da Ustav ne garantuje u potpunosti socijalna i ekonomska prava građana, a 69 odsto njih slaže se da Ustav treba da dâ čvršće garancije ovim pravima. Predstavnici elite podeljeni su u mišljenju da li postoji razlika između državne i javne svojine, ali nešto veći deo (50 odsto) ipak smatra da razlika ne postoji. Oni koji smatraju da razlika postoji, objašnjenja najčešće zasnivaju na ideji kontrole nad svojinom, odnosno slobode raspolaganja svojinom: državna svojina je pod direktnom kontrolom države, ima titulara i država može da je otuđi (proda, pretvori u privatnu), dok se javna svojina ne može otuđiti (prodavati, privatizovati), jer nema titulara - nije ničije vlasništvo, već javno dobro. Sagovornici koji zastupaju ovakvo mišljenje često ističu da država ne poštuje javnu svojinu, da je tu svojinu prisvojila i o njoj odlučuje u ime građana, pa iako razlika između državne i javne svojine veoma jasno postoji, ona se u praksi ne poštuje.
Aktuelni Ustav Srbije donet je 2006. godine, za manje od tri meseca. Dogovoren je između šefova političkih stranaka, a usvojen na dvodnevnom referendumu, bez javne rasprave. Šest godina kasnije, čak tri četvrtine građana i političara smatraju da je tadašnja procedura donošenja Ustava bila manjkava.
Predsednik Nikolić i Ustav
Domaći mediji su dosta uzdržano preneli vest da je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić 4. marta 2013. egipatskom listu "Al Ahram", između ostalog, izjavio i sledeće: "Mi, po Ustavu, ne bismo smeli da prepoznajemo Kosovo kao nekakvu specifičnu teritoriju izvan autonomije, ali smo u Rezoluciji to predvideli, računajući da će nam građani to odobriti kroz promene Ustava, zato što su naši građani spremni da se taj problem jednom konačno reši" (Tanjug, 2013). Iz relativno mlakih reakcija koje su usledile, izdvojio se sasvim jasan i logičan zahtev Marka Jakšića, potpredsednika Skupštine zajednice srpskih opština i naselja na Kosovu i Metohiji i poslanika Demokratske stranke Srbije u Skupštini Republike Srbije: "Ovo je presedan u istoriji da predsednik prizna da krši Ustav i zato tražimo da se pokrene njegov