obavezivalo one na koje se odnosi), a po svojoj funkciji štetno (jer bi stvaralo komunikacijske šumove).
Dakle, treba neizostavno odložiti raspravu o novom Ustavu, a umesto toga posvetiti pažnju institucionalnom osiguranju medija za relevantnu društvenu komunikaciju. Pošto je politika njegov bitan segment, to znači: treba maksimalno zaštititi pravo na izražavanje političkih uverenja i na političko udruživanje, da bi nakon stabilizovanja preovlađujućih političkih uverenja postala moguća rasprava među njima i time, eventualno, postizanje saglasnosti. Umesto Ustava potrebni su Ustavni amandmani i zakoni o političkim partijama. I potrebno je strpljenje da bismo videli da li su oni koji izražavaju uverenja zaista uvereni u njih, ili politička sredstva žele da iskoriste za još jedno ukidanje politike.