У циљу утврђивања што реалнијег резултата (добитка) неопходно је све трошкове и приходе који се односе на текућу годину обухватити, а све што се не односи на текући период пренети путем временских разграничења у наредни пословни период. На тај начин се избегава потцењивање резултата једног пословног периода, а прецењивање резултата другог пословног периода.  
Временско разграничење расхода и прихода између претходне и наредне године врши се путем транзиторних и антиципативних позиција. Разликујемо транзиторну активу, односно унапред исплаћени расходи и транзиторну пасиву, односно унапред наплаћени приходи. Поред транзиторних позиција, егзистирају и антиципативне позиције и то: антиципативна актива, односно обрачунат а ненаплаћен приход и антиципативна актива, односно обрачунат а неисплаћен расход.
Транзиторна актива као унапред исплаћен расход подразумева да је у текућој години извршена исплата расхода који се односи на наредни временски период. У примеру који је дат наведено је да је предузеће у децембру месецу платило на има закупа износ од стопедесет хиљада динара а закуп се односи на период децембар, јануар и фебруар. У таквој ситуацији иако је одлив новчаних средстава настао у децембру месецу погрешно би било признати расходе, односно трошкове закупине у текућој години у целокупном износу. Трошкови закупнина могу се признати само у износу који се односи на текућу годину, односно месец децембар што износи педесет хиљада динара. Преосталих сто хиљада динара се евидентира на рачунима активних временских разграничења у оквиру класе број 2.