Za vreme revizije finansijskog izveštaja, revizor materijalnost uzima u obzir dva puta: prvi put, prilikom planiranja angažmana, i drugi put nakon što se završe sve procedure revizije. 
Dok planira angažman, revizor određuje preliminarnu ocenu materijalnosti za finansijski izveštaj uzet kao celinu. Ako se ocena materijalnosti promeni za vreme angažmana, nova ocena se zove revidirana ocena materijalnosti. Preliminarna ocena materijalnosti predstavlja maksimalan iznos koji bi se mogao pogrešno knjižiti, a revizorovo uverenje je da će to bitnije uticati na odluke korisnika. Na primer, ako je preliminarna ocena bila osamsto hiljada dinara, pogrešno knjiženje za manje od osamsto hiljada dinara nije materijalno. Namera preliminarne ocene je da pomogne planiranju obima revizorskih dokaza koje treba prikupiti za vreme angažmana. Ako je preliminarna ocena revidirana na do tristo hiljada dinara onda će se nivo procedura revizije povećati pošto će revizor morati prikupiti više dokaza da bi smanjio rizik postojanja više grešaka. 
Pred kraj angažmana, nakon što su prikupljeni i vrednovani svi dokazi, revizor ponovo razmatra materijalnost upoređujući kombinovane pogrešno knjižene iznose na računima sa preliminarnim ili revidiranim ocenama kompletnog finansijskog izveštaja. Ako kombinovani pogrešno knjiženi iznosi nadmaše preliminarne ocene, onda su finansijski izveštaji materijalno pogrešno knjiženi. U tom slučaju revizor može ili sakupiti dodatne dokaze revizije ili tražiti da klijent prilagodi pogrešno knjižene račune.