Prelimarna materijalnost se razmatra na opštem nivou (na nivou finansijskih izveštaja) i u odnosu na stanja na pojedinim računima i vrstama poslovnih događaja (alociranje materijalnosti).
Revizor procenjuje preliminarnu materijalnost kada planira angažman revizije. U praksi revizije smatraju se da je kvantifikacija korisna u smislu da svi koji su angažovani na zadatku dobiju slične poglede na materijalnost. Na primer, ako se preliminarnom ocenom odredi materijalnost kao visoka, svi članovi tima neće podjednako interpretirati pojam visoke materijalnosti. Shvatanje materijalnosti izražene kvantitativno, na primer u iznosu od petsto hiljada dinara može se tumačiti samo na jedan način. 
Istraživanja provedena u svetu tokom nekoliko proteklih decenija definisala su kvantitativne kriterijume materijalnosti koje revizori najčešće koriste. Pre svih koriste se sledeći kriterijumi:  procentualni efekat na finansijski rezultat,  procentualni efekat na ukupan prihod i procentualni efekat na ukupnu imovinu.
Do sada, najčešće korišćeni kriterijum bio je procentualni efekat na ukupan prihod. Iako je nezahvalno tvrditi koji iznos ili procenat je materijalan, u praksi je prihvaćeno da je kombinovana greška manja od pet posto od ukupnog prihoda obično nematerijalna, a veća od pet posto je materijalna. 
Pri donošenju odluka o materijalnosti, revizor uzima u obzir ne samo kvantitativne nego i kvalitativne faktore, naročito one koji mogu uticati na to da kvantitativno nematerijalna transakcija postane materijalna i u kvalitativnom smislu. Za ilustraciju, pretpostavimo da klijent ima dugoročni kredit od banke za koji klijent plaća anuitete po ugovorenoj dinamici, a narušavanje od strane klijenata će izazvati  dospeće i trenutno plaćanje kredita. U ovom slučaju materijalnost nije pitanje kršenja ugovora o kreditu, nego činjenica da bi dug mogao platiti ođedanput i tako se pretvori u tekuću obavezu pod pretpostavkom da banka zatraži plaćanje odmah. 
Iako revizori izražavaju mišljenje o finansijskim izveštajima kao celini, oni vrše reviziju pojedinačnih računa pri skupljanju dokaza za formiranje mišljenja. Zbog toga revizori alociraju preliminarnu ocenu materijalnosti na komponente finansijskih izveštaja, odnosno pozicije bilansa stanja i bilansa uspeha. U praksi revizori alociraju materijalnost najčešće prema subjektivnoj proceni zasnovanoj na profesionalnom iskustvu uzimajući u obzir faktore kao što su saznanja iz prethodnih revizija, namena finansijskih izveštaja i drugo.