Međunarodni standardi revizije definišu materijalnost na sledeći način: Informacija je materijalno značajna ako bi njeno izostavljanje ili pogoršano prikazivanje moglo uticati na ekonomske odluke koje bi korisnici doneli na bazi finansijskih izveštaja. Materijalnost zavisi od veličine stavke ili greške prosuđene u specifičnim okolnostima njenog izostavljanja ili pogrešnog prikazivanja. Otuda materijalnost pre obezbeđuje prag ili tačku razgraničenja nego kvalitativnu karakteristiku koju informacija mora imati da bi bila od koristi. Materijalnost je dakle ona veličina ili greška uključujući i izostavljanje finansijskih podataka koja pojedinačno ili zbirno u određenoj situaciji utiče na mišljenje kompetentne osobe koja donosi odluku na osnovu tih podataka. Procena materijalnosti je stvar profesionalnog stava revizora bilo da se ona vrši na generalnom planu ili na pojedinačnim računima i izveštajima.
Revizor uzima u obzir materijalnost kada određuje prirodu, vreme i obim procedura revizije, kad procenjuje efekat pogrešno prikazanih podataka ili utvrđuje da li je način prezentacije informacija zadovoljavajući. Materijalnost u reviziji je značajna i zbog toga što pogrešno knjiženje izaziva višestruke posledice na finansijski izveštaj. 
Materijalnost u reviziji je u inverznom odnosu sa rizikom revizije. Smanjenje iznosa greške koja se smatra materijalnom uticaće na revizora da izabere efikasnu proceduru revizije, izvede proceduru revizije na dan izdavanja računa ili proširi određene već pripremljene procedure. Materijalnost kao i rizik utiče na obim revizije.