форма естетског процеса и може бити описан и представљен и другима - што значи да може да доспе до извесне општости и сâмим тим буде предметом филозофске науке. 
       Пoставља се питање о оправданости строгог раздвајања Кантове критичке и предкритичке фазе - јер се и у предкритичкој фази успоставља јединствена перспектива у односу на чулност и сазнајне принципе, коју ће Кант у критичкој фази консеквентно развити, а не напустити.
      	 
       На разлици између интуитивног и дискурзивног сазнања - односно разлици између опажаја и појмова - Кант заснива разлику између естетичке и логичке савршености сазнања. Савршеност сазнања је могућа или према законима чулности, или по законима разума: естетичка савршеност тиче се подударања сазнања са субјектом и заснива се на чулности, док се логичка савршеност сазнања заснива на подударању сазнања са објектом, на општеважећим законима и то кроз a priori норме. Ипак, естетичко сазнање захтева могућност неке врсте субјективно-општег допадања, које не би могло да важи објективно, али субјективно треба да важе за читаво човечанство - то допадање у Логици Кант назива лепотом, као оно што се допада чулима у опажању, које може да буде предмет неког општег допадања управо зато што су закони опажања општи закони чулности". Премда делује да се Кант у Логици оштро обрушава на естетику, неопходно је указати на објашњење које он даје: "суштинска естетичка савршеност и јесте она која се, између свију, слаже са логичком савршеношћу и са њом се најбоље даје повезивати". То објашњење темељи се на разликовање истински и самостално лепог од пријатног: суштина истински лепог састоји се у чистој форми, а пријатно се допада једино у осећању афицираном спољашњим дражима, па може бити тек предметом "приватног" допадања. 
Истински лепо као чиста форма може одговарати логичкој савршености, али чак и када одговарају једна другој, чиста естетичка савршеност увек је у извесној опречности са логичком савршеношћу - "разум жели да буде поучаван, а чулност да буде оживљавана". Кант то објашњава на примеру предавања. Ако је лепо и плитко, допадаће се чулности, а ако је темељно али сувопарно, допадаће се само разуму. На темељу тих објашњења могуће је даље осветлити однос естетичке и логичке савршености, али уз три напомене: прву - да је логичка савршеност основа свих осталих савршености; другу - да је естетичка савршеност која се узима у обзир једин