samoprotežiranje, te da je sama nezavisnost fetišizirana, da je u pitanju ideološki mit, kao i da "sudije i tužioci žele da preuzmu vlast".
Venecijanska komisija je o ovom pitanju zauzela jasan stav - sasvim suprotan viđenju ministarstva. Već u uvodnom delu mišljenja se navodi da se Ustav menja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, sa ciljem depolitizacije i jačanja nezavisnosti pravosuđa.1 Takođe, da demokratska država može da funkcioniše ispravno samo ako ima nezavisno, pravično i nepristrasno pravosuđe kome građani veruju. Da bi se postigao ovaj cilj, presudno je da se pravosuđe posveti zaštiti vladavine prava i da bude oslobođeno političkog pritiska ili pristrasnosti.2
O pitanju odgovornosti Komisija se izjasnila naglasivši da je odgovornost izuzetno važna i da je pri proveri integriteta sudije potrebno da sistem odgovornosti bude slobodan od mešanja izvršne vlasti.3 Uz to, ocenjeno je da su predloženi razlozi za razrešenje sudija i tužilaca neprecizni i podložni različitim tumačenjima, a konstatovano je i da nacrtom amandmana nije garantovano pravo žalbe na odluku o razrešenju, niti je određen nadležni sud koji bi odlučivao u ovom postupku.4 Takođe, konstatovano je da ministar pravde nikako ne bi smeo da učestvuje u odlučivanju o disciplinskim merama protiv sudija.5
Dakle, kako načelno, tako i posebno u postupku ocene odgovornosti, izvršnoj vlasti je jasno stavljeno na znanje da u potpunosti treba da se povuče iz pravosudnog sistema - a to je sasvim suprotno od onoga što je ta vlast na domaćem terenu planirala i najavljivala.
Laž #2: Ministarstvo pravde je na pravom putu
Ministarka pravde je u televizijskom nastupu na pitanje - čime ste najviše zadovoljni iz dostavljenog mišljenja - objasnila da je zadovoljna time što su "svi komentari prihvatljivi", jer oni pokazuju da je "ministarstvo pravde bilo na pravom putu" i da su "prihvaćene suštinske novine koje je predlagalo".
Podsetimo ovde da je Venecijanska komisija uputila 44 kritike i preporuke za suštinsku izmenu 29 ustavnih amandmana. Ako uzmemo u obzir i to da je izričito pohvaljeno samo ukidanje prvog izbora sudija na trogodišnji mandat - ostaje nejasno kako iz toga sledi zaključak da je ministarstvo pravde na pravom putu.
Sumnja u dobar put ministarstva se produbljuje čak i površnim pogledom na zaključna razmatranja mišljenja Venecijanske komisije. U njima se navodi da "postoje brojna otvorena pitanja koja bi trebalo rešiti u važnom procesu izmene Ustava". Najvažnija sporna pitanja su: sastav Visokog saveta sudstva i uloga Narodne skupštine u njegovom sastavu; sastav Visokog saveta tužilaštva i uloga Narodne skupštine u njegovom sastavu; mogućnost raspuštanja Visokog saveta sudstva; predloženi uslovi za razrešenje zbog nestručnosti; način na koji se obezbeđuje jedinstvena primena zakona (uloga sudske prakse); položaj javnih tužilaca i njihovih zamenika.6
Venecijanska komisija je potvrdila i kritike stručne javnosti - da postupak promene Ustava nije započet i da se tek očekuje da Narodna skupština odluči o tome.7
Dakle, Komisija je osporila ključne predloge ministarstva, konstatovala je da postupak izmene Ustava nije započet, da su javne konsultacije kojim je rukovodilo ministarstvo vođene u zatrovanoj atmosferi i da je potrebno sprovesti novu i široku javnu raspravu u konstruktivnoj i pozitivnoj atmosferi.8 Na osnovu čega je ministarka stekla utisak o "dobrom putu"?
Laž #3: Podržan je sastav Visokog saveta sudstva
Već smo naveli da je ministarka izjavila da je Komisija "dala podršku predlogu da u Visokom savetu sudstva bude pet članova sudija i pet koje bira Skupština". Međutim, istina je da je o ovom predlogu konstatovano sledeće: da je paran broj članova sudskog saveta neuobičajen