(kopirajući odnos snaga u pravosudnim savetima). Ovime su kanali uticaja na pravosuđe izmešteni i dodatno poduprti, suprotno osnovnom cilju izmena Ustava.
U ovom završnom činu istaknutu ulogu ima pomoćnik ministarke pravde Čedomir Backović. Iskusni majstor se na scenu vratio nakon višemesečne izolacije zbog nepodopština, uvreda i pretnji koje je izrekao na račun nosilaca pravosudnih funkcija. U jučerašnjem nastupu na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, Backović je još jednom konstatovao da predstavnici pravosuđa hoće "formalno pravno da privatizuju pravosuđe", da "hoće sami sebe da biraju, unapređuju, određuju uslove rada i plate, kao i da sami sebi odgovaraju za rad". Na sve to - hoće da sude nama, kaže Backović. Da li je pomoćnik lično zabrinut za sopstveni budući krivičnopravni progon, ne znamo. Možda ga jednostavno more slike prošlosti, jer je prema pisanju medija do sada 3 puta pravnosnažno osuđen.
Po pomoćniku Backoviću, nosioci pravosudnih funkcija su udruženi u "klanove i klike" koje hoće "da se odmetnu" (mogli bismo se zapitati - od koga). Sudije, kaže pomoćnik, imaju za cilj da "sude kako im se hoće" i to nazivaju nezavisnošću sudstva. Zamerke o uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na sudstvo i tužilaštvo je nazvao "izvikanim", a pravosudnu vlast "najjačom vlašću". U to teško mogu da poveruju čak i najverniji birači vladajuće stranke - oni ipak najbolje znaju gde leži prava vlast.
Slagao je Backović i nije trepnuo kada je rekao da sudije, tužioci i zamenici tužilaca imaju "doživotni mandat" (istina je da sudijama i zamenicima tužilaca mandat ističe odlaskom u penziju, dok je tužilački mandat svega 6 godina). Prozvao je imenom i prezimenom dvoje sudija jednog od najviših sudova u zemlji - Draganu Boljević i Miodraga Majića, govoreći o njima sa nipodaštavanjem, kao o ljudima koji ne žele da bilo kome odgovaraju za svoj rad. Naravno, ove kvalifikacije Majić i Boljević su zaslužili aktivnim protivljenjem promenama Ustava u režiji ministarstva. Svoj nastup Backović je tradicionalno krunisao pretnjom - da su ljudi koji se protive idejama ministarstva "bivša struka" i "struka prošlosti".
Kao i uvek, nastupi predstavnika izvršne vlasti govore mnogo slikovitije o njihovim stvarnim namerama nego pravni dokumenti. Backović je još jednom potvrdio da se protivi izgradnji nezavisnog pravosuđa, kao i da je dovoljno moćan i bahat da preti profesionalnom likvidacijom pojedinaca.
U međuvremenu je ministarstvo pravde podržalo kreiranje najmanje jednog novog udruženja sudija i tužilaca koje će, za razliku od nezadovoljnika, biti presrećno predloženim izmenama. To je takozvana "nova struka". Tako je neutralisano protivljenje sudija, tužilaca i najviših pravosudnih organa.
Šta na sve to kažu naši međunarodni prijatelji? Nakon kritičkog mišljenja o Nacrtu ustavnih amandmana iz juna 2018, Venecijanska komisija se u završnom činu predstave odlučila za pristup sedenja na dve stolice. O poslednjoj verziji ustavnih amandmana se pozitivno izjasnio Sekretarijat Venecijanske komisije, koji prema pravilima rada same komisije nema mandat da se bavi poslovima ocene usklađenosti pravnih akata sa međunarodnim standardima (već administrativnim poslovima). Više udruženja je ukazalo na ovu okolnost, ali to nije sprečilo ministarstvo pravde da se pohvali kako je "Venecijanska komisija dala jednoglasnu podršku promenama Ustava". Time je sama Komisija dala legitimitet predloženim rešenjima, a da o njima suštinski nije odlučivala.
Na potezu je Evropska unija, zbog čijeg insistiranja je Srbija i ušla u postupak izmene Ustava (napomena: Čedomir Backović i dalje je šef pregovaračke grupe za Poglavlje 23 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom). Za sada deluje da je Unija gledalac koji je dobio počasnu kartu za predstavu o ustavnim promenama, ali je za nju toliko nezainteresovan da je komotno zaspao u prvom redu. Ovaj gledalac ne reaguje na podgurkivanja i upozorenja d