Takođe je, u ovom slučaju, moguće odabrati membranu male mase čime se proširuje frekvencijski opseg mikrofona i smanjuje njegova osetljivost na vibracije. Radni opseg ovakvog mikrofona pokriva skoro sve čujne audio frekvencije, karakteristika usmerenosti mu je kružna a maksimalni pritisak na membrani pri kojem je mikrofon još uvek linearan približava se vrednosti od 140 dB. Nivo šuma mikrofona je ekvivalentan nivou pritiska na njegovom ulazu od 26 dBA, tako da je dinamički opseg oko 114 dB. U kućištu mikrofona je smešten i pretpojačavač. Elektretet mikrofoni se izrađuju i kao usmereni. Slično kao i kod kardioidnih mikrofona izrađenih u drugoj tehnologiji (elektrodinamički, kondenzatorski) i ovde imamo dva zvučna ulaza. Jedan se nalazi sa prednje a drugi sa zadnje strane membrane  Ovaj drugi ulaz se sastoji od više otvora na bočnoj strani kućišta mikrofona.
Pretpojačavači za kondenzatorske i elektret mikrofone
       Pretpojačavač kod kondenzatorskih i elektret mikrofona treba da obezbedi spregu između mikrofonske kapisle i audio uređaja sa kojim će se mikrofon koristiti. Audio uređaji imaju mikrofonske ulaze uglavnom prilagođene za elektrodinamičke mikrofone čija je izlazna impedansa oko 200 . Međutim, kapisle kondenzatorskih i elektret mikrofona se ponašaju u električnom smislu kao veoma male kapacitivnosti čija impedansa iznosi i preko 100 M. Stoga pretpojačavač za ove mikrofone mora da ima jako veliku ulaznu impedansu da ne bi dodatno obarao ionako mali mikrofonski signal. On treba impedansu od preko 100 M na svom ulazu da konvertuje u impedansu od 200  na svom izlazu. Na taj način kondenzatorski i elektret mikrofoni u pogledu priključenja na audio uređaje postaju kompatibilni sa elektrodinamičkim mikrofonima. 
       Ulazna kapacitivnost ovog  pretpojačavača kao i međusobna kapacitivnost veze kapisle i pretpojačavača moraju biti što manje da ne bi pogoršavale donju graničnu frekvenciju mikrofona, kako je ranije objašnjeno. Iz tog razloga pretpojačavači za kondenzatorske i elektret mikrofone se postavljaju uz samu mikrofonsku kapislu čime se eliminiše uticaj spojnih kablova. To dalje znači da kondenzatorki i elektret mikrofoni moraju imati odgovarajući jednosmerni napon napajanja da bi mogli funkcionisati.

Slika 6.50 - Daljinsko napajanje mikrofona pomoću uzemljenog izvora jednosmernog napona
       Kod kondenzatorskih mikrofona pored napona za napajanje pretpojačavača mora postojati i napon za polarizaciju mikrofonske kapisle. U novije vreme je uobičajeno da se do mikrofona dovodi jedan jednosmerni napon nominalne vrednosti između 9 V i 52 V. Najčešće vrednosti su 12 V, 24 V i 48 V. Od ovog napona se u kućištu samog mikrofona (pomoću stabilizatora napona ili DC - DC konvertora) obezbeđuju odgovarajući naponi za rad pretpojačavača i polarizaciju mikrofonske kapisle.
Kada su u pitanju elektret mikrofoni nema potrebe da se mikrofonskoj kapisli dovodi napon polarizacije kao kod kondenzatorskih mikrofona ali je neophodno dovesti jednosmerni napon za napajanje pretpojačavača