Impedansa mikrofona
       Impedansa mikrofona je podatak koji nam govori kako se mikrofon ponaša kao generator i kako ga  treba priključiti na  ulaz pretpojačavača. Vrednost impedanse  mikrofona koja se daje u njegovim podacima obično se odnosi na frekvenciju od 1 kHz. Prema vrednosti impedanse  mikrofone  delimo  na  one  sa  niskom  impedansom  (najčešće 200 )  i one sa visokom impedansom (obično 50 k). Kod priključivanja mikrofona vodi se računa o prilagođenju po naponu. To znači  da impedansa potrošača Zp treba da bude znatno veća od unutrašnje impedanse mikrofona Zi, slika 6.3. U tom slučaju je izlazni napon priključenog mikrofona U vrlo približno jednak njegovoj elektromotornoj sili E i ne zavisi od promene unutrašnje impedanse.

Slika 6.3 - Naponsko prilagođenje mikrofona na pretpojačavač 
       Iza mikrofona sa niskom izlaznom impedansom može se priključiti duži kabl a da to nema uticaja na gornju graničnu frekvenciju prenosnog puta. Međutim, mikrofone sa visokom izlaznom impedansom treba priključiti što kraćim provodnicima na ulaz pretpojačavača.
Stepen iskorišćenja
       Stepen iskorišćenja mikrofona je veoma mali  i obično se kreće između 0,1% i 1 %. Razloga za to ima više. Pre svega, deo zvučne energije koja stiže do membrane mikrofona  reflektuje se i vraća u okolni prostor. Preostali deo pokreće membranu pretvarajući se pri tome u mehaničkim, akustičkim i električnim elementima u toplotu. Slabo prilagođenje akustičke impedanse zvučnih talasa na mehaničku impedansu membrane, kao i postupak dvostrukog pretvaranja energije, najpre akustičke u mehaničku, pa onda mehaničke u električnu, glavni su razlozi za ovako mali stepen iskorišćenja mikrofona.
       Jedino je kod ugljenog mikrofona dobijena snaga i do deset puta veća od primljene. Ali ovaj dobitak ide na račun energije izvora. Ugljeni mikrofon je posredni pretvarač ili " rele", koji upravlja strujom izvora pa je zato njegov izlazni signal mnogo puta veći nego kod ostalih vrsta mikrofona.
 Izobličenja
       Pomeraji membrane mikrofona su, i pri velikim vrednostima zvučnog pritiska, veoma mali tako da nelineranost kretnog sistema nema nikakvog značaja. Kod presionog elektrodinamičkog mikrofona sa kalemom, pri zvučnom pritisku od 10 Pa (114 dB), amplituda pomeraja membrane je manja od 10 µm. Kod elektrodinamičkog mikrofona sa trakom, pri istim ovim uslovima, amplituda pomeraja je znatno veća, ali bez obzira na to  ni pri najvećim vrednostima pritiska koje mikrofon treba da prenese ukupna harmonijska izobličenja ne prelaze vrednost od 1 %. Jedino ugljeni mikrofon ima velika harmonijska izobličenja, ali se on uvek koristi u slučajevima gde se ne zahteva posebna vernost prenosa i gde izobličenja nisu od primarnog značaja.
Neke vrste mikrofona imaju sposobnost da verno prenose tranzijentne signale (kao što su recimo pravougaoni signali), dok je kod drugih ta sposobnost manja. Dobre tranzijentne karakteristike imaju elektrodinamički mikrofoni sa trakom. Međutim pojedine vrste mikrofona nemaju ovu osobinu i u postupku pretvaranja signala mogu govoru dati poseban karakter ili specifično obojiti neke muzičke tonove. Tako recimo mikrofoni koji rade u režimu inercijalno