horizonta pitanja o bitku". Sa one strane naslova glava i poglavlja, pitanje je ključno za istraživanje kao takvo, jer kako će se istraživanje uputiti ka bilo čemu ukoliko nije vođeno, ukoliko ne postoji vodeće pitanje istraživanja? Prethodno rečeno važi uopšteno, ali posebno za Bitak i vreme gde se dato obelodanjuje time što se pitanje samo iznosi na razmatranje.
Istraživati se naravno može na različite načine, odnosno može se na različtie načine ispitivati. Hajdeger, međutim, želi da obnovi pitanje o bitku samom koje je prekriveno drugim načinima pitanja koji već uvek samorazumljivo prilaze vlastitom predmetu. Hajdeger želi da izbegne oblik pitanja i istraživanja kao sleđenja datog pitanja u tradicionalnom smislu kao ispitivanje određenog objekta/predmeta. Hajdeger ne želi da pred njim leži njegov pred-met istraživanja - bitak, jer bitak nije nijedno od bića, kao što bitak nije ništa predmetno, ili za novovekovni subjekt predstavljivo. Dakle, Hajdger pita kako čovek, tj. konačni tubitak (Dasein) a ne novovekovni subjekt može razumeti bitak sam uprkos svojoj temporalnosti, kako može iskusiti bitak ne kao lišenost, ili kao zemaljsko učestvovanje u večnosti božanskog, već kao nešto što je čoveku, tj. tubitku kao takvom pripadno, što njega razlikuje od svakog drugog bića, tj. tu-bitak izražava ontološko pripadanje čoveka i bitka. Dakle, mogli bismo reći da je sa zaboravom samog bitka, sa zaboravom pitanja o bitku i sam tubitak kao način na koji čovek egzistira zaboravljen. 
Iako mi dolazimo sa određenim razumevanjem bitka upravo dato prethodno razumevanje konstituiše jedan aspekt neprohodnosti ka smislu bitka, odnosno pometenosti u pogledu na bitak. Ovo biti pometen, besputiti nastupa sa posebnim načinom pitanja i upitanosti, naime, pitati se o smislu bitka samog kojim se data pometenost budi. Citat Platona sa početka upućuje na to da nije samo sadržaj Bitka i vremena taj koji je besputan već je sama studija kao način istraživanja onaj koji je pometen, besputan, tj. da samo istraživanje ima karakter bespućenja. Pitanje o smislu bitka nije nešto što je prvi Hajdeger susreo, međutim, po Hajdegru prethodnici s