Hajdeger prethodnom dodaje da ovo prosećno/maglovito razumevanje bitka unutar kojeg se uvek već krećemo može biti rezultat nasleđenih teorija i mnenja o bitku, ali tako da se se to ne vidi. Dakle, ako mi boravimo u nekakvom maglovitom razumevanju bitka koje je nasleđeno tradicijom, drugim rečima ako su unutar našeg mišljenja - bilo filozofskog ili nefilozofskog - delatni pojmovi tradicije a da mi toga nismo ni svesni, jer smo ih prosto obrazovanjem (pasivno) usvojili i pre nastave filozofije, i ako je Hajdeger na samom početku ukazao na tradiciojom isporučeno razumevanje bitka koje sprečava zapravo da se pitanje bitka postavi i time sprečava svaku pometenosti, besputnost i aporetičnot, tada biti izložen nekakvom razumevanju nije uvek čisto pozitivan momenat već podrazumeva "ćišćenje" terena kako bi se oslobodili za pitanje o smislu bitka i za pometnosti koju upitnost sa sobom nosi.
Kada je u pitanju pitanje bitka, ono pitano jeste bitak, ono što određuje biće kao biće. Bitak kao ono pitano pitanja o smislu bitka nije i sam neko od bića, stoga se bitak kao ono pitano mora moći smisliti bez svođenja na biće (što je bio slučaj sa tradicijom filozofije). Ako se ono pitano bitka razlikuje od onoga pitanog koje pripada biću, i ako se propitano kao smisao bitka razlikuje od propitivanog u pogledu na pitanje o biću, tada to znači da dato ispitivanje mora moći izgraditi pojnovnost koja je svojstvena smislu bitka, a koja se razlikuje od pojmovnosti koja je usmerena na pitanje bića. Stoga se i tradicionalna pojmovnost mora pokazati nedostatnom jer je ona izrađena u pogledu na mišljenje najvišeg bića a ne bitka samog.
Rekli smo da je ono pitano pitanja bitka bitak, a pošto bitak, kaže Hajdeger, kazuje bitak bića, tako će ono ispitivano pitanja bitka biti samo biće. Dakle, istražujemo biće kao ono ispitivano poradi bitka kao onoga pitanog. Ali, da bismo to mogli činiti samo biće mora da već nekako ukazuje na karakter svog bitka samo od sebe. Ako se i polazi od bića, a samo biće se, da upotrebimo Aristotelovu terminologiju, iskazuje višestruko, postavlja se pitanje kako se ne izgubiti unutar ove disperzije. U pogledu na šta se biće pokazuje kao biće, tj. koje od mnoštva bića, ili, ako tako hoćete, šta od svega na bić