odustali od istrajavanja i prebivanja pri pitanju o smislu bitka svodeći bitak (Sein) na biće (Seiendes), najviše ili najbićevitije biće. Dato se očituje kroz niz tradicijom filozofije prenetih predsrasuda o smislu bitka koje u krajnjoj liniji ispostavljaju bitak kao nešto što nije potrebno istraživati niti je vredno pitanja ni pometenosti, iako dato pitanje istovremeno omogućava sve ostale načine istraživanja i pitanja. Moglo bi se reći da način na koji tradicija pokušava da misli bitak zapravo dato mišljenje onemogućava, te je potrebno postaviti pitanje o bitku na način koji se radikalno razlikuje od tradicije.
Bitak je zaboravljen tako što je skriven unutar očiglednosti i poznatosti, kao nešto što nije vredno pitanja i upravo je ovo zadatak koji određuje kretanje Bitka i vremena. Shodno tome, a kako bi ukazao na nužnost ponovnog postavljana pitanja o smislu bitka, Hajdege u osnovnim crtama izlaže tri predrasude u pogledu na bitak.
Prva predsrasuda u pogledu na bitak glasi: bitak je najopštiji pojam. Šta god i kako god da se razumeva ono što jeste - biće, sa tim jeste uvek je pristutno razumevanje bitka. U tom pogledu još Aristotel govori o sveopštem priroku, ali zajedno sa Aristotelom Hajdeger napominje opštost koja se javlja sa bitkom nije opštost roda, tj. da bitak ne treba razumeti kao rod svih rodova. Setimo se da u Aristotelovoj Metafizici tražena nauka jeste nauka koja se od posebnih nauka razlikuje time što proučava "biće uopšte" ali da pri tome Aristotel ne misli da je biće kao biće opštost. Drugim rečima, bitak se ističe Hajdeger (na Aristotelovom tragu) ne može artikulisati odnosima roda i vrste. Iako je dato nadrodovnost bitka bila uočena kod Aristotela, te se o njoj raspravljalo pod imenom analogije bića u srednjem veku, po Hajdegeru zapravo data nadrodovnsot u svojoj vezi sa višestrukošću izricanja bića nikada nije mišljenja do kraja. Hajdeger zaključuje da reći da je bitak najopštiji pojam, da je sa svakim bićem već uvek on nekako tu ne znači ništa određeno, stoga ako i odredimo bitak kao opšti pojam onda ga time određujemo kao najtamniji pojam, kao pojam koji zaslužuje da bude istražen