već znamo ono što ćemo tek (istinski) znati. To što Platon to opisuje mitski ne bi trebalo da nam skrene pažnju sa filozofskog značenja date priče. 
U pogledu na prethodno rečeno, Hajdeger tvrdi da se zapravo ovde ne radi o onome što se obično razumeva kao "krug u dokazu", iako je ovde na delu ono što Hajdeger naziva "čudnovatom odnosnost-unazad ili odnosnost-unapred" bitka kao onoga pitanog prema modusu jednog bića koje smo mi kao oni koji ispituju i koji su ono ispitivano. Dakle, mi kao tubitak jesmo ono biće koje je unutar celine bića istaknuto, ezgleplarno, "ontički istaknuto" kaže Hajdeger, jer se u "... tom biću u njegovom bitku radi o bitku samom." Tubitak se bitkovno odnosi spram sebe (ovde na delu nije samorefleksija - setimo se priče o razumevanju kod Gadamera koji istu razvija polazeći od Hajdegera), tj. da sebe uvek već razumeva. Mi kao tubitak jemo ontološki, tj. mi jesmo na način razumevanja bitka. Dato razumevajuće samodonošenje Hajdeger naziva egzistencijom i stoga ekplikacija pitanja bitka podrazumeva egzistancijalnu analitiku tj. analitiku tubitka unutar koje je već prisutna ideja bitka uopšte.
Mi ovde nećemo detaljno pratiti Hajdegerovo isticanje ontološke i ontičke prednosti pitanja bitka (što samim tim znači da isto neće biti traženo od studenata da znaju na ispitu), već ćemo za sam kraj predavanja istaći vezu egzistencije i pitanja sa jedne strane, ali ćemo se i vratiti na poslednji pasus drugog paragrafa gde nakon tvrdnje da se ovde ne radi ni o kakvom krugu Hajdeger kaže sledeće. "Suštinska pogođenost ispitivanja njegovim pitanim pripada najvlastitijem smislu pitanja bitka."
Prvo, još nekoliko reči o vezi pitanja i onoga ko je u-pitan. Mogli bismo reći da je za Hajdegera svaka filozofija filozofija o egzistenciji na izvestan način, tj. govori nešto o egzistenciji. Što ne znači da je Hajdegerova filozofija filozofija egzistencije, jer videli smo, ono pitano Bitka i vrema nije egzistencija, već bitak i to u njegovom smislu kao onome propitivanom pitanja o bitku - tubitak kao egzistencija je ono ispitivano a ne ono pitano (iz datog razloga Hajdeger je oduvek odlučno i ironično odbijao naziv filozofija egzistencije). Svaka filozofija ukazuje na to kako je određeni filozo