Istorijski posmatrano, prve mere direktne podrške poljoprivredi u okviru politike cena su se odnosile na utvrđivanje zaštitnih cena i otkupa poljoprivrednih proizvoda. Država propisuje zaštitne cene za strateške poljoprivredne proizvode, koje treba da pokriju troškove proizvodnje, kojom se osigurava prosta reprodukcija, i obavezuje se da će otkupiti sve tržišne viškove po tim cenama.
Otkup se po pravilu ostvaruje preko institucije robnih rezervi, u slučaju kada je cena poljoprivrednih proizvoda na tržištu niža od definisane zaštitne cene. Robne rezerve otkupljuju viškove poljoprivrednih proizvoda u rodnim godinama kada je ponuda veća od tražnje, a plasiraju ih u cilju stabilizacije tržišta kada je tražnja veća od ponude, usled elementarnih nepogoda ili drugih uzroka smanjenja proizvodnje i ponude.
U uslovima slobodnog delovanja tržišnih zakonitosti ravnoteža bi se formirala na nivou ponuđene količine ku nula i cene ce nula. Ukoliko drzava želi da podrži proizvodnju strateških poljoprivrednih proizvoda definisaće zaštitnu cenu na višem nivou ce ze. U novonastalim uslovima tržište će biti spremno da kupi manju količinu proizvoda ku jedan, dok će ostatak, odnosno tržišni višak koji predstavlja razlika ku ze minus ku jedan, otkupiti robne rezerve, po zaštitnim cenama.
Za poljoprivredno  gazdinstvo  ovo  će  značiti  spremnost proizvodača da ponude veću količinu proizvoda, ku ze minus ku nula, od one koju bi prihvatilo tržiste da nije država intervenisala propisivanjem zaštitnih cena.