Mehanizam subvencionisanja izvoza se koristi kao odgovor na prethodno korišćene mehanizme  podrške cenama,  odnosno zaštite dohotka  poljoprivrednika. U  suštini predstavlja meru direktnog podsticanja izvoza viškova poljoprivrednih proizvoda na svetsko tržište. Navedene mere podrške cenama stimulišu poljoprivrednike da stalno povećavaju ponudu, što domaće tržište opterećuje ogromnim viškovima. Međutim, budući da su cene na domaćem tržištu više od svetskih cena, poljoprivrednici nisu stimulisani da svoje proizvode izvoze. Time se povećavaju ogromni viškovi hrane, što dovodi do narastanja troškova budžeta i uništavanja velikih količina poljoprivrednih proizvoda, da bi se sprečio pad njihovih cena. Rešenje za ovakve probleme je subvencionisanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.
U cilju smanjenja viškova na domaćem tržištu, država stimulise izvoz, uvodeći izvozne subvencije, koje predstavljaju razliku između cena na domaćem i cena na svetskom tržištu. Na grafikonu je ova razlika predstavljena kao ce de minus ce es. Merama subvencionističke politike, cene na domaćem tržištu su određene iznad nivoa koji bi bio formiran u uslovima slobodnog delovanja tržišnih zakonitosti. Domaće tržište može po višim cenama da prihvati količinu ku četiri, a proizvođači su spremni da proizvode više, količina ku tri. Razlika između ovih količina se mora izvesti na svetsko tržište.
Bez subvencionisanja, izvoz bi bio ograničen na nivo ku jedan ku dva, određen nivoom svetske cene ce es. Međutim, uz subvencionisanje izvoza svojih proizvoda poljoprivrednici dobijaju direktnu nadoknadu iz budžeta koja predstavlja razliku između niže svetske cene ce es i domaće cene ce de. Proizvodeći veće količine proizvoda ku tri, dok domaća tražnja opada na nivo ku četiri. Razlika, odnosno izvozni viškovi koji se plasiraju na svetsko trzište se povećavaju, što je na grafikonu predstavljeno rastojanjem između ku četiri i ku tri. Na ovaj način domaće tržište se oslobađa viškova. Međitim, viškovi poljoprivrednih proizvoda koji se prebacuju na svetsko tržište uslovljavaju obaranje svetskih cena poljoprivrednih proizvoda. Žuta površina predstavlja troškove subvencionisanja izvoza. Zbog velikog uticaja na svetsko tržište, ovakav mehanizam podrške predmet je međunarodnih kritika.