Rizik revizije je u svakom slučaju pod jakim subjektivnim uticajem revizora i on se najčešće ocenjuje sa visok, srednji ili nizak. Rizik revizije se sumira, ako se inherentni, kontolni rizik i rizik detekcije mogu kvantifikovati za konkretnog klijenta revizije, uz pomoć takozvanog modela revizijskog rizika. 
Taj model ima sledeći oblik:
Revizijski rizik je jednako interni rizik puta kontrolni rizik puta detekcioni rizik.
Ovaj model pokazuje šta sve utiče na ukupan rizik izražavanja pogrešnog mišljenja i na koji način. Veći inherentni rizik, veći kontrolni rizik i veći detekcioni rizik i veći detekcioni rizik znače i veći revizijski rizik. Odnosno do povećanog rizika da revizor ne uoči greške u obračunu poreza može, na primer, doći zbog toga što je u toku godine promenjeno poresko zakonodavstvo, preduzeće nije na pravi način pristupilo izmeni informacionog sistema niti je obučilo zaposlene i definisalo odgovornost, a pri tome je revizor propustio da testira obračune poreza na pravi način.