Za ocenu inherentnog rizika revizor treba da ceni: informacije o poslovanju klijenta i okruženja,izvrši uvid u prethodne računovodstvene i druge informacije, ažurira poznavanje računovodstvenih i revizorskih standarda i sagleda transakcije sa povezanim preduzećima.
Relevantne informacije o poslovanju klijenta sadrže podatke o proizvodima, izvorima i metodama snabdevanja, marketingu, kanalima distribucije, izvorima finansiranja, metodama proizvodnje, lokaciji, obimu decentralizacije, relativnoj veličini kapaciteta i slično. 
Informacije o grani u kojoj preduzeće posluje čine podaci o karakteristikama grane i položaja preduzeća u njoj. Granski uslovi odnose se na relativnu veličinu tržišta, konkurentnost preduzeća i slično. Ako je poslovanje klijenta diverzifikovano potrebno je prikupiti informacije o svakoj privrednoj grani u kojoj klijent ima učešće. Informacije se sakupljaju iz različitih izvora, a najčešće iz: državne statistike, časopisa, publikacija klijenta, izveštaja o preduzeću koji se rade za druge namene, mišljenja konkurenata, podataka iz osiguravajućih društava, poslovnih banaka i slično. 
Opšti ekonomski uslovi privređivanja utiču na sposobnost preduzeća da ostvaruje prihod, profitabilno posluje i vraća uložena sredstva. Nepovoljni ekonomski uslovi nameću preduzećima probleme oko očuvanja vrednosti aktive i navode na špekulativne poslove. U periodu krize i nepovoljnih opštih ekonomskih uslova raste verovatnoća pogrešnog prikazivanja aktivnosti u finansijskim izveštajima. 
Kao što revizorski standardi obavezuju u planiranju revizije potrebno je koristiti analitičke procedure. U tom cilju revizor pregleda prethodne finansijske izveštaje i druge raspoložive informacije i koristi indikatore koji ga upućuju na zaključak da je ili nije došlo do promena u poslovanju preduzeća. On je dužan da identifikuje salda računa i transakcije koja su materijalna i da utvrdi veze između računa. Takve veze ukazuju na potencijalne greške i na uslove pojavljivanja inherentnog rizika. Korištenje prethodnih informacija i analitičkih procedura pomaže revizoru da uoči dobre i loše trendove, značajna odstupanja od očekivanih rezultata, investicione aktivnosti i druge promene u poslovanju. Neobične ili neočekivane veze između računa koje se uoče primenom analitičkih procedura na nivou agregiranih podataka daju rano upozorenje za inherentni rizik. 
Za ocenu inherentnog rizika od značaja je i komparacija informacija o klijentu sa informacijama iz drugih preduzeća u grani. Ova komparacija se izvodi efikasno ako revizor ima pristup javnim bazama podataka. Obim uvida u prethodne informacije i obim analitičkih procedura zavisi od veličine klijenta, kompleksnosti njegovog poslovanja i dostupnosti informacija. 
Revizor je obavezan da upozna, pre pristupa reviziji politiku i praksu računovodstva klijenta. Pored toga revizor treba da sagleda promene u metodama obračuna, promene u računovodstvenim standardima i načinu iskazivanja poslovnih rezultata. 
Povezana preduzeća čine druga preduzeća koja su pod kontrolom vlasnika akcija ili menadžmenta. Povezanost se odnosi i na poslovne odnose sa užim članovima porodice većinskih vlasnika akcija ili menadžera i drugih koji na upravljanje i poslovnu politiku mogu značajno uticati. U planiranju revizije revizor procenjuje procedure za identifikovanje transakcija sa zainteresovanim licima i povezanim preduzećima odnosno revizor treba da odredi prirodu i obim procedura za identifikovanje tih transakcija.