Revizor je dužan da u postupku revizije sakupi dovoljno dokaza koji mu omogućavaju formiranje kompetentnog mišljenja. Ovaj cilj se postiže primenom metoda inspekcije, posmatranja, ispitivanja, konfirmacije, računske kontrole i analitičkih postupaka.
Inspekcija predstavlja pregled odnosno lični uvid u računovodstvenu evidenciju i dokumente klijenta. Koristi se za prikupljanje revizijskih dokaza ukoliko postoji dokumentacioni dokaz o poslovnim događajima.
Posmatranje se sastoji od prisustvovanja izvođenju aktivnosti drugih osoba. Za razliku od inspekcije koja predstavlja ličnu proveru od strane revizora, kod posmatranja revizor samo nadgleda aktivnosti, i to pre svega one iza kojih ne ostaje trag u dokumentaciji koji revizor može naknadno verifikovati (na primer, prisustvo inventaru). Posmatranje se koristi za proveru funkcionisanja internih kontrola.
Ispitivanje uključuje usmeno ili pismeno prikupljanje informacija od stručnih lica u okviru ili van preduzeća. 
Konfirmacija je specifična forma ispitivanja koja omogućuje revizoru da prikupi informacije direktno od nezavisnih izvora izvan organizacije klijenta. Konfirmacija se najčešće koristi za proveru stanja potraživanja, obaveza, zaliha koje se nalaze kod treće strane, stanja na računima kod banaka, hartija od vrednosti u depozitu banaka i drugo.
Ponovno izvođenje je postupak provere računske tačnosti podataka iz izvornih dokumenata i računovodstvenih evidencija i tačnosti usaglašavanja evidencije ponovnim računanjem od strane revizora (što predstavlja računsku kontrolu, na primer, kod obračuna amortizacije ili poreza), kao i izvođenje kontrolnih postupaka radi ličnog uvida revizora u njihovu efektivnost (na primer, lozinke).
Analitički postupci obuhvataju analizu značajnih pokazatelja i trendova, uključujući i istraživanje fluktuacija. Važno je napomenuti da analitički postupci nisu direktan dokaz o postojanju pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima već samo ukazuju na povećan rizik postojanja pogrešnih knjiženja.
 
Često se revizijski dokaz može obezbediti primenom različitih tehnika. Osim pouzdanosti dokaza, kriterijum koji treba uzeti u obzir prilikom izbora najadekvatnije tehnike su i troškovi primene različitih tehnika. Revizori moraju testirati raspoložive tehnike prikupljanja dokaza sa stanovišta vremena i troškova izvođenja, kako bi pronašli optimalnu kombinaciju, odnosno  kombinaciju koja obezbeđuje zadovoljavajući revizijski dokaz uz minimalne troškove i vreme. Troškovi i vreme ne mogu biti razlog za izražavanje mišljenja na osnovu neadekvatnog dokaznog materijala, ali se trebaju koristiti kao kriterijum prilikom izbora između različitih tehnika koje pružaju dovoljno relevantnih i pouzdanih dokaza, a razlikuju se po troškovima i trajanju.