Svi dokazi nisu jednako pouzdani. Opšte je rašireno mišljenje da su: 
- dokumentovani dokazi pouzdaniji od usmenih,
- dokazi iz nezavisnih izvora van klijenta su pouzdaniji od onih koji se dobijaju od klijenta,
- dokazi koje je kreirao revizor vlastitim istraživanjem su pouzdaniji od onih koji se dobijaju iz drugih izvora,
- potvrđeni dokazi su pouzdaniji od neproverenih dokaza. 
 
Prilikom izvođenja zaključaka iz dokaza sa različitim stepenom pouzdanosti, to jest različitih vrsta dokaza, revizor treba da razmišlja o doslednosti jednih prema drugima. 
Samo kvalitetno dizajnirani testovi rezultiraju relevantnim i pouzdanim dokazima. Slab test može voditi nepouzdanim i pogrešnim zakljčcima što je mnogo više od gubljenja vremena. 
Na kraju razmatranja revizorskih dokaza možemo reći da revizor u svakoj situaciji mora da koristi zdravorazumsko rasuđivanje pri vrednovanju dokaza i izvođenju zaključaka. Revizori u postupku izvođenja zaključka imaju u vidu da je celina vrednija od sume individualnih delova. Suština je uvek u tome da se  koriste i upoređuju dokazi iz raznih izvora.