Standardi revizije nalažu revizoru da pre formiranja mišljenja o finansijskom izveštaju sakupi dovoljno dokaza. Dokazi revizije su dokumenta i informacije koje u toku procesa revizije revizor treba da prikupi kako bi njegovo mišljenje bilo verodostojno i argumentovano. 
Međunarodni standardi revizije definišu dokaze kao informacije koje je revizor pribavio u vezi sa izvođenjem zaključaka na kojima zasniva mišljenje revizora. Revizijski dokaz obuhvata izvornu dokumentaciju i računovodstvene evidencije koje čine podlogu za sastavljanje finansijskih izveštaja, kao i potkrepljujuće informacije iz drugih izvora.
Svrha dokaza u reviziji nije da dokaže  da je revizorova hipoteza istinita, već da odredi sa razumnim stepenom sigurnosti da li je finansijski izveštaj istinit ili pogrešan, ili se to pak ne može potvrditi. Razlikovanje osnove između ova dva aspekta posebno je bitno, jer pristup revizije sa unapred stvorenim zadatkom i zaključkom do koga se mora doći može značajno umanjiti pažnju revizora, a time i sposobnost revizora da tumači signale o potencijalnoj opasnosti, odnosno istinitosti i greškama.