Ako se kao maskirajući zvuk koristi uskopojasni šum dobijaju se slične krive maskiranja, s tim što na njima nisu tako izraženi minimumi u zonama gde je dolazilo do izbijanja dva tona, slika 3.21. 
       Eksperimentima je utvrđeno da nivo maskiranja raste linerano sa porastom nivoa maskirajućeg zuka, tj. za svako povećanje nivoa maskirajućeg signala od 10 dB nivo maskiranja će porasti za približno 10 dB.
       U realnim uslovima se najčešće radi o maskiranju koje izaziva složen zvuk ili buka kontinualnog spektra, gde je proces maskiranja složeniji, ali prethodni opšti zaključci  izvedeni na bazi rezultata maskiranja prostim zvukom ipak ostaju. 
       Ako je maskirajući zvuk beli šum (ima konstantnu spektralnu gustinu snage) rezultati ispitivanja pokazuju da efektu maskiranja doprinosi samo deo spektra u neposrednoj blizini maskiranog zvuka. Naime pri nepromenjenom spektralnom nivou šuma centriranog oko frekvencije maskiranog signala, utvrđeno je da se efekat maskiranja povećava sa povećanjem širine opsega, ali samo do jedne granice. Ta granica predstavlja upravo širinu kritičnog opsega na frekvenciji maskiranog signala.

Slika 3.21 - Efekat maskiranja uskopojasnim šumom na 1 kHz, 
za nivoe maskirajućeg zvuka 40-100 dB
Vremensko maskiranje 
       Maskiranje takođe može nastati kada maskirani zvuk prednjači ili kasni u odnosu na maskirajući. Pri tome, zavisno od tipa vremenske razlike između prisustva dva zvuka, razlikujemo maskiranje unazad ili pred-maskiranje (kada maskirajući zvuk kasni za maskiranim) i maskiranje unapred ili post-maskiranje (kada maskirajući zvuk prednjači u odnosu na maskirani).

Slika 3.22 - Princip vremenskog maskiranja
Ne ulazeći u detalje ovog dosta složenog procesa ovde ćemo navesti samo neke osnovne činjenice. Odmah možemo  istaći da je vremensko maskiranje veće ukoliko su maskirajući